Evropska centralna banka (ECB) objavila je da njen pokazatelj kretanja zarada ukazuje na rast ugovorenih plata od 2,7 odsto u prvoj polovini 2027. godine, što upućuje na blago ubrzanje njihovog rasta.
Pokazatelj ECB-a ažuriran je podacima iz kolektivnih ugovora potpisanih do kraja avgusta 2026. godine, dok je period za koji pruža informacije unaprijed produžen do kraja juna 2027. godine.
Prema tim podacima, očekivani rast ugovorenih zarada u prvoj polovini 2027. iznosi 2,7 odsto. Međutim, obuhvat zaposlenih za taj period i dalje je relativno ograničen i iznosi 28,8 odsto, ali će se postepeno povećavati kako budu potpisivani novi kolektivni ugovori.
ECB-ov pokazatelj zarada, koji obuhvata važeće kolektivne ugovore, pokazuje da će pritisci na rast ugovorenih plata, uz izravnate jednokratne isplate, u 2026. godini iznositi 2,2 odsto. Ovaj podatak zasniva se na obuhvatu od 46,9 odsto zaposlenih u zemljama koje učestvuju u praćenju.
Glavni pokazatelj ECB-a iznosi 2,7 odsto u prvom kvartalu 2027. godine, uz obuhvat od 32,5 odsto zaposlenih, dok u drugom kvartalu raste na 2,8 odsto, uz obuhvat od 25,1 odsto.
Niži nivo pokazatelja zarada u prvoj polovini 2026. posljedica je prije svega tehničkog efekta jednokratnih isplata koje su prvobitno isplaćene u drugoj polovini 2024. godine, ali nisu ponovljene naredne godine. Ti efekti će u potpunosti nestati u drugoj polovini 2026.
U odnosu na podatke objavljene u julu 2026, ECB-ov pokazatelj sa izravnatim jednokratnim isplatama neznatno je revidiran naniže za 2026. godinu.
Glavni pokazatelj ostao je uglavnom nepromijenjen za četvrti kvartal 2026. i prvi kvartal 2027. godine, uprkos značajnom povećanju obuhvata zaposlenih.
Pokazatelj ECB-a koji uključuje jednokratne isplate bez njihovog vremenskog izravnavanja smanjen je sa tri odsto u 2025. na 2,6 odsto u 2026. godini.
Istovremeno, pokazatelj koji isključuje jednokratne isplate u prosjeku iznosi 2,6 odsto u 2026. godini, što pokazuje da jednokratne isplate imaju ograničen značaj u novijim kolektivnim ugovorima.
Na kvartalnom nivou, sva tri pokazatelja iznose 2,7 odsto u prvom kvartalu 2027. i 2,8 odsto u drugom kvartalu.
ECB navodi da je glavni pokazatelj pogodniji za praćenje mjesečnih i kvartalnih kretanja ugovorenih zarada, jer raspoređuje jednokratne isplate tokom vremena. Nasuprot tome, pokazatelj koji ne izravnava jednokratne isplate prikladniji je za praćenje godišnje dinamike zarada.
Period unaprijed za koji ECB prati ugovorene zarade sada je produžen do kraja juna 2027. godine.
Kako budu potpisivani novi kolektivni ugovori i povećavao se njihov obuhvat u 2027. godini, ECB će u novembarskoj objavi produžiti period praćenja do trećeg kvartala 2027, a u decembru na cijelu 2027. godinu.
Obuhvat zaposlenih za 2026. godinu trenutno iznosi 46,9 odsto, ali se smanjuje na 32,5 odsto u prvom kvartalu i 25,1 odsto u drugom kvartalu 2027.
ECB očekuje da će se taj obuhvat postepeno povećavati kako novi kolektivni ugovori budu potpisivani.
Banka upozorava da podaci mogu biti revidirani i da informacije koje se odnose na budući period ne treba tumačiti kao prognozu, jer odražavaju isključivo informacije koje su trenutno sadržane u važećim kolektivnim ugovorima.
ECB-ov pokazatelj, takođe, ne prati potpuno precizno zvanični indikator rasta ugovorenih zarada, pa su određena odstupanja tokom vremena očekivana.
Za širu procjenu kretanja plata u eurozoni, ECB upućuje na svoje septembarske makroekonomske projekcije za 2026. godinu. Prema tim projekcijama, naknade po zaposlenom u eurozoni trebalo bi da porastu 3,3 odsto ove godine.
ECB objavljuje četiri pokazatelja kretanja zarada za ukupno devet država eurozone koje učestvuju u ovom sistemu praćenja: Belgiju, Njemačku, Grčku, Španiju, Francusku, Italiju, Holandiju, Austriju i Finsku.
Pokazatelj se zasniva na detaljnoj bazi važećih kolektivnih ugovora u tim državama i koristi se za procjenu pritisaka na rast zarada u eurozoni.