Mačka koja noću uporno mjauče, pokušava da pobegne kroz vrata ili obeležava nameštaj urinom često ne pokazuje „loše navike”, već prirodno polno ponašanje. Zato je sterilizacija ili kastracija mačke jedna od najvažnijih odluka odgovornog vlasnika – ne samo zbog sprečavanja neželjenih legala, već i zbog zdravlja, bezbednosti i mirnijeg zajedničkog života.
U svakodnevnom govoru ovi izrazi se često koriste kao sinonimi, ali postoji razlika. Sterilizacija se najčešće odnosi na operativni zahvat kod ženke, dok je kastracija zahvat kod mužjaka. U oba slučaja cilj je sprečavanje razmnožavanja, a odluku o terminu i načinu zahvata treba doneti zajedno sa veterinarom koji poznaje zdravstveno stanje vaše mačke.
Sterilizacija ili kastracija mačke: šta se zapravo radi?
Kod ženke se najčešće uklanjaju jajnici, a po proceni veterinara i materica. Time se prekida ciklus teranja i uklanja mogućnost graviditeta. Kod mužjaka se uklanjaju testisi, što dovodi do postepenog pada polnih hormona i prestanka plodnosti.
Zahvat se obavlja u opštoj anesteziji. Kod mužjaka je operacija obično kraća, sa manjim rezom i bržim oporavkom. Kod ženki je zahvat abdominalan i oporavak zahteva nešto više nadzora, ali je to rutinska operacija u veterinarskoj praksi kada je izvodi stručan tim i kada je mačka prethodno pregledana.
Važno je razlikovati kastraciju od postupaka koji samo sprečavaju razmnožavanje, a ostavljaju aktivne polne hormone. Veterinar će objasniti koja procedura je najbolji i najsigurniji izbor za konkretnu životinju.
Kada je pravi trenutak za zahvat?
Ne postoji jedan datum koji odgovara svakoj mački. Starost, telesna masa, opšte zdravlje, život u stanu ili izlazak napolje, kao i to da li je ženka već bila u teranju, utiču na preporuku. Mnoge mačke se sterilišu ili kastriraju pre polne zrelosti, ali veterinar procenjuje da li je mače dovoljno razvijeno za anesteziju i operaciju.
Kod ženki se uglavnom planira zahvat pre prvog teranja ili između ciklusa. Operacija tokom teranja ponekad je moguća, ali zbog pojačane prokrvljenosti tkiva može biti zahtevnija. Ako sumnjate da je mačka skotna, nemojte odlagati pregled. Veterinar može utvrditi stanje i sa vama razgovarati o mogućim opcijama.
Kod mužjaka vlasnici često čekaju dok ne primete prskanje urinom, glasno dozivanje ili pokušaje bekstva. Ipak, kada se takva ponašanja dugo ponavljaju, mogu postati navika i nakon kastracije. Raniji razgovor sa veterinarom zato može sprečiti mnogo stresa, konflikata među mačkama i rizika od povreda napolju.
Zašto zahvat nije samo pitanje neželjenih mačića?
Jedna nekastrirana mačka koja slobodno izlazi napolje može doprineti velikom broju neželjenih legala. To je važan razlog, ali nije jedini. Polno aktivni mužjaci češće lutaju, ulaze u sukobe i zadobijaju ujede i ogrebotine. Takve rane mogu delovati sitno, a zatim se pretvoriti u bolan apsces koji zahteva lečenje.
Kastracija može smanjiti potrebu za lutanjem, obeležavanjem prostora i sukobima, ali nije čarobno rešenje za svako ponašanje. Mačka može prskati urin zbog stresa, promene u domu, konflikta sa drugom mačkom ili zdravstvenog problema urinarnog trakta. Ako se ponašanje nastavi, potrebno je tražiti uzrok, a ne kažnjavati mačku.
Kod ženki sterilizacija sprečava oboljenja reproduktivnih organa, uključujući ozbiljne infekcije materice. Takođe može smanjiti rizik od pojedinih tumora mlečnih žlezda, naročito kada se zahvat obavi dovoljno rano. Ipak, veterinar treba da objasni realnu korist za baš vašu mačku, bez obećanja da jedna operacija može rešiti svaki zdravstveni problem.
Kako pripremiti mačku za operaciju?
Pre zahvata je potreban klinički pregled. Veterinar sluša srce i pluća, procenjuje telesnu kondiciju, proverava sluzokože i po potrebi preporučuje analizu krvi. Kod starijih mačaka, mačaka sa hroničnim bolestima ili onih koje su ranije imale reakciju na lekove, dodatna dijagnostika je posebno važna.
Dobićete jasna uputstva o hrani i vodi pred anesteziju. Nemojte samoinicijativno uvoditi duže gladovanje niti menjati dobijena uputstva, naročito kod vrlo mladih mačića i mačaka sa zdravstvenim problemima. U transporter stavite čistu, upijajuću podlogu i obezbedite da mačka na putu bude mirna i zaštićena od hladnoće.
Na dan operacije recite veterinaru sve što znate: da li mačka kašlje, povraća, ima proliv, uzima terapiju, izlazi napolje ili je možda bila u kontaktu sa mužjakom. Naizgled mala informacija može promeniti plan anestezije ili termin zahvata.
Oporavak kod kuće: prvih deset dana traži pažnju
Nakon anestezije mačka može biti pospana, nesigurna na nogama ili zbunjena. Smestite je u tihu, toplu prostoriju, daleko od dece, drugih ljubimaca i visokih mesta sa kojih bi mogla da skoči. Ponudite vodu i malu količinu hrane onda kada veterinar preporuči.
Kod ženke je naročito važno sprečiti lizanje rane. Zaštitni okovratnik ili postoperativni bodi nisu kazna, već zaštita od otvaranja reza i infekcije. Kod nekih mačaka bodi je podnošljiviji, dok druge lakše prihvate okovratnik. Birajte ono rešenje koje zaista sprečava pristup rani i omogućava mački da normalno diše, jede i koristi posip.
Ranu proveravajte jednom do dva puta dnevno, bez stalnog pipanja i skidanja krastica. Blaga otečenost neposredno posle operacije može biti očekivana, ali izraženo crvenilo, toplota, sekret neprijatnog mirisa, krvarenje ili razdvajanje ivica reza nisu za čekanje. Isto važi ako je mačka veoma malaksala, ne jede duže od vremena koje je veterinar naveo, stalno povraća, teško diše ili deluje kao da je boli.
Lekove dajte isključivo prema uputstvu veterinara. Ljudski lekovi protiv bolova mogu biti veoma opasni za mačke, čak i u malim dozama. Nikada ne dajte terapiju „iz kućne apoteke” zato što je pomogla vama, psu ili drugoj mački.
Da li će se mačka ugojiti i promeniti karakter?
Nakon sterilizacije ili kastracije energetske potrebe mačke mogu se smanjiti, dok apetit kod nekih ljubimaca poraste. Gojenje, međutim, nije neizbežna posledica operacije. Najčešće nastaje kada mačka nastavi da jede istu količinu hrane, a manje se kreće.
Posle oporavka pratite telesnu masu i izgled struka, a obroke merite umesto da posudu stalno dopunjavate. Veterinar može preporučiti odgovarajuću ishranu i količinu prema uzrastu, težini i aktivnosti. Igra štapićem, lopticama, tunelima i hranilicama-pitalicama pomaže mački da ostane aktivna i u stanu.
Karakter vaše mačke neće nestati. Ona će i dalje imati svoj temperament, omiljena mesta za spavanje i način na koji traži pažnju. Ono što se često smanji jesu ponašanja direktno povezana sa polnim nagonom, poput dozivanja, lutanja ili obeležavanja. Ako je mačka plašljiva, agresivna ili pod stresom, za to mogu postojati drugi razlozi koji traže poseban pristup.
Ne odlažite pregled zbog dileme
Strah od anestezije je razumljiv, naročito ako je mačka inače zdrava i retko odlazi kod veterinara. Ipak, odlaganje odluke zbog tuđih iskustava sa interneta nije dobro rešenje. Rizik se procenjuje individualno, pregledom i po potrebi analizama, a prednosti i ograničenja zahvata treba otvoreno razmotriti sa veterinarom.
Sterilizacija ili kastracija mačke nije samo rutinska stavka na spisku obaveza. To je prilika da joj obezbedite sigurniji život, sprečite patnju neželjenih legala i na vreme proverite njeno opšte zdravlje. Najbolji sledeći korak je jednostavan: zakažite pregled i postavite sva pitanja koja vas brinu – dobra odluka počinje razgovorom, a ne pretpostavkom.
(petmagazine.rs)