Pas se uporno češe iza ušiju, gricka koren repa ili se nemirno okreće kao da ga nešto bocka. Čak i kada ne vidite nijednu buvu, ne treba odbaciti sumnju. Odrasle buve čine samo mali deo populacije, dok se jaja, larve i lutke često kriju u ležaju, tepisima i pukotinama poda. Zato prevencija buva kod pasa nije samo pitanje preparata koji stavite na dlaku, već redovne i dobro organizovane rutine.
Buve nisu problem rezervisan za leto ili pse koji mnogo borave napolju. Mogu se uneti iz parka, zgrade, čekaonice ambulante, kontakta sa drugim životinjama, pa čak i preko obuće. U stanovima sa centralnim grejanjem mogu opstajati i tokom hladnijih meseci. Dobra vest je da se infestacija najčešće može sprečiti, a ako se ipak pojavi, rešava se sistematično i uz malo strpljenja.
Zašto su buve više od neprijatnog svraba
Jedna buva može izazvati mnogo nelagode, naročito kod psa koji je preosetljiv na njen ujed. Kod takvih pasa razvija se alergijski dermatitis izazvan buvama: koža je crvena, pas se intenzivno češe i grize, a dlaka se često proređuje na slabinama, oko korena repa, preponama i stomaku. Sitne ranice nastale češanjem mogu se dodatno inficirati.
Buve mogu preneti i pantljičare ako pas proguta zaraženu buvu dok se liže ili gricka. Kod vrlo mladih, starih ili oslabljenih pasa veća infestacija može doprineti anemiji, jer se buve hrane krvlju. Zato uporno češanje, ranice, promene kože ili sitne tamne tačkice u dlaci nisu nešto što treba čekati da prođe samo od sebe.
Tamne tačkice, naročito oko vrata, na leđima i pri korenu repa, mogu biti izmet buva. Stavite ih na vlažan beli papir: ako ostave crvenkastosmeđi trag, verovatno sadrže svarenu krv. Ipak, pregled dlake nije savršen test. Pas sa malim brojem buva, a jakom alergijskom reakcijom, može imati izražene simptome iako parazite teško uočavate.
Prevencija buva kod pasa počinje izborom preparata
Na tržištu postoje spot-on ampule, ogrlice, tablete i sprejevi. Nijedna opcija nije najbolja za svakog psa. Izbor zavisi od uzrasta, telesne mase, zdravstvenog stanja, načina života, učestalosti kupanja i toga da li u domaćinstvu žive mačke, mala deca ili druge životinje.
Spot-on preparati se nanose direktno na kožu, na mesto koje pas ne može lako da poliže. Važno je razdvojiti dlaku i sadržaj staviti na kožu, a ne samo preko krzna. Kod dugodlakih pasa to ume da bude teže, pa pažljivo pročitajte uputstvo. Neki preparati zahtevaju da se kupanje izbegava određeni period pre ili posle primene, dok drugi bolje podnose kontakt sa vodom.
Orlice mogu biti praktične za pse koji ne plivaju često i ne kupaju se često, ali treba da budu pravilno postavljene. Previše labava ogrlica ne naleže dobro uz kožu, a previše stegnuta može iritirati vrat. Tablete su jednostavne za primenu i korisne za pse koji redovno plivaju, ali se daju isključivo prema savetima veterinara i u tačnoj dozi za telesnu masu psa.
Ne kombinuju se preparati nasumično i ne koristi se proizvod namenjen drugoj vrsti životinje. Posebno oprezno postupajte ako imate i mačku: pojedine aktivne supstance iz preparata za pse mogu biti veoma opasne za mačke. Mačka ne bi trebalo da liže psa neposredno nakon nanošenja spot-on preparata, a proizvod treba držati van domašaja svih ljubimaca i dece.
Redovnost je važnija od „jakog“ preparata
Najčešća greška je prekid zaštite čim se vreme prolepša ili čim pas prestane da se češe. Zaštitni preparati deluju ograničeno vreme i treba ih obnavljati onako kako proizvođač i veterinar preporuče. Kašnjenje od nekoliko nedelja može ostaviti dovoljno prostora da se razvojni ciklus buva ponovo pokrene.
Veterinaru recite ako je pas štene, senior, ima hroničnu bolest, istoriju neuroloških problema, kožne promene ili uzima terapiju. Trudne i dojilje takođe zahtevaju pažljiv izbor. Preparat koji je bezbedan za zdravog odraslog psa nije automatski pravi izbor za svaku životnu fazu.
Tretirajte psa, ali ne zaboravite dom
Ako ste pronašli buve na psu, tretman samo jednog ljubimca retko je dovoljan. Većina razvojnih oblika buva nalazi se u okruženju, a ne na životinji. Jaja padaju sa dlake na prostirke, krevete, fotelje, tepih, parket i mesta na kojima pas najradije odmara.
Počnite od usisavanja. Temeljno pređite tepihe, ivice prostorija, prostor ispod nameštaja, pukotine poda, automobil ako se pas vozi u njemu i sve tapacirane površine na kojima boravi. Kesicu usisivača odmah bacite, odnosno posudu ispraznite van stana. Ležaj, ćebad i navlake operite prema deklaraciji na najvišoj temperaturi koju materijal podnosi.
Ponovite čišćenje redovno tokom nekoliko nedelja. To nije preterivanje: lutke buva mogu mirovati i razviti se kasnije kada osete toplotu, vibracije i prisustvo domaćina. Ako je infestacija veća, veterinar može savetovati odgovarajući preparat za prostor. Ne prskajte kuću bilo čime što vam je pri ruci i uvek sklonite životinje iz prostorije dok se proizvod ne osuši, prema uputstvu.
Ako u domu živi više pasa ili mačaka, svi ljubimci treba da imaju zaštitu prilagođenu vrsti i telesnoj masi, čak i kada samo jedan pokazuje simptome. U suprotnom, buve lako prelaze sa jedne životinje na drugu i problem se vraća u krug.
Kako da smanjite rizik napolju
Park i šetnja nisu razlog da psa držite pod staklenim zvonom. Kretanje, igra i njuškanje važni su za njegovo fizičko i mentalno zdravlje. Cilj je da rizik držite pod kontrolom kroz redovnu zaštitu i kratak pregled nakon šetnje, naročito ako je pas prolazio kroz visoku travu, žbunje ili se igrao sa drugim psima.
U dvorištu održavajte travu urednom, uklanjajte opalo lišće i ne dozvoljavajte da se ispod terase, šupe ili gustog žbunja nakuplja organski otpad. Divlje i napuštene životinje mogu doprineti unošenju buva u okolinu. Ipak, nemojte koristiti insekticide u dvorištu bez stručnog saveta, jer mogu ugroziti ljubimce, korisne insekte i ljude.
Redovno češljanje gustim češljem za buve može pomoći da ranije primetite problem, posebno kod pasa sa gustom ili dužom dlakom. Češalj nakon svakog poteza isperite u posudi sa vodom i malo sapunice. To nije zamena za preventivni preparat, ali je koristan deo rutine nege.
Kada je vreme za pregled kod veterinara
Zakažite pregled ako pas ne prestaje da se češe uprkos redovnoj zaštiti, ako ima kraste, neprijatan miris kože, gubitak dlake, otečenu kožu ili otvorene ranice. Svrab ne izazivaju samo buve: uzrok mogu biti krpelji, grinje, bakterijska ili gljivična infekcija, alergija na hranu ili alergeni iz okoline. Pogrešan tretman može odložiti pravo rešenje.
Hitniji savet potražite ako je štene malaksalo, ima blede desni, slab apetit ili na njemu vidite veliki broj buva. Kod malih pasa gubitak krvi može brže postati ozbiljan problem. Takođe, obratite se veterinaru ako pas povraća, ima proliv ili u stolici primetite segmente nalik zrncima pirinča, jer to može ukazivati na pantljičare.
Najbolja zaštita od buva nije komplikovana, ali traži doslednost: preparat primeren baš vašem psu, uredan dom i pažnju prema prvim promenama na koži. Nekoliko minuta mesečno za preventivu često štedi psu dane svraba, a vama mnogo neizvesnosti i čišćenja.
(petmagazine.rs)