Petnaesti „Dan fudbala Republike Srpske“ još jednom je potvrdio da fudbal na ovim prostorima nije samo igra, već deo identiteta, tradicije i zajedništva. U svečanoj atmosferi prepune Koncertne dvorane Banskog dvora u Banjaluci, okupljeni su bili oni koji su svojim radom, rezultatima i posvećenošću obeležili prethodnu godinu – od igrača i trenera, do sudija, sportskih radnika i fudbalskih vizionara.
Ova jubilarna manifestacija, u organizaciji Fudbalskog saveza Republike Srpske i Sportskog žurnala, bila je prilika da se oda priznanje najboljima, ali i da se još jednom podseti na bogatu istoriju i vrednosti koje fudbal nosi sa sobom. „Dan fudbala Republike Srpske“ nije samo ceremonija dodele priznanja – to je praznik sporta, mesto susreta prijatelja fudbala i potvrda da Republika Srpska ima čime da se ponosi na zelenom terenu i van njega.
Za najboljeg fudbalera Republike Srpske za 2025. godinu proglašen je vezista banjalučkog Borca Stefan Savić kome je priznanje „Velimir Sombolac“ uručio Branislav Krunić, selektor mlade Reprezentacije BiH do 21 godine.
-Osećam s eprelepo, svaki fudbaler želi da jednog dana dobije jedno ovakvo priznanje. Hvala svima onima koji su dali glas za mene i cenili da baš meni pripadne ova nagrada. Emocije su velike, ali ću se truditi u narednom periodu da je opravdam u svakom pogledu – istakao je kratko Stefan Savić.
Iz Borca dolazi i najperspektivniji igrač, reč je o šesnaestogodišnjem Mateju Deketu, novoj zvezdi na nebu Republike Srpske i BiH koji je debitovao za seniorski tim Banjalučana.
-Mojoj sreći nema kraja. Ovo je za mene ogroman motiv, ali i obaveza da opravdam priznanje koje nosi naziv po Srđanu Kačaru, našem sugrađaninu. Imamo sam i malu tremu, dvorana je zaista bila puna. Ponosan sam i na moje roditelje koji me podržavaju i koji su mi najveći oslonac – „otvorio“ se Matej Deket, a priznanje mu je uručila Irena Ignjatović, ministrica porodice, omladine i sporta Republike Srpske.
Nagrada za najboljeg trenera „Ilija Miljuš“ otišla je u ruke Perice Ognjenovića, šefa stručnog štaba Rudar Prijedora koji je sa „rudarima“ krenuo od nule i postao prepoznatljiv na sceni Balkana, boreći se za opstanak sa španskom kolonijom i internacionalizacijom kluba. Prijedorčani su dospeli na sve meridijane sveta… Nagradu mu je uručio Vinko Marinović, šef stručnog štaba Borca.
Najbolji fudbalski Radnik za 2025. godinu je Miroslav Bojić, gradonačelnik Laktaša i predsednik Fudbalskog kluba Laktaši kojem je pripalo priznanje „Ilija Pantelić“ koje mu je uručio Vico Zeljković, predsednik FSRS i FS BiH.
-Hvala Fudbalskom savezu Republike Srpske i ljudima koji su odlučivali da ovo laskavo priznanje dođe u moje ruke. Srećan sam, ali ujedno i motivisan da nastavim još većim tempom da stvaramo što bolje uslove za sve klubove u našoj lokalnoj zajednici – kazao je Miroslav Bojić.
Dragan Petrović iz Banjaluke je dobitnik priznanja „Ratko Kragulj“ za najboljeg sudiju u prethodnoj godini. NJemu je nagradu uručio Robert Zrilić, član Sudijske komisije FS BiH.
-Moram da kažem da je ovo drugi put da sam na manifestaciji „Dan fudbala Republike Srpske“ proglašen za najboljeg sudiju i to me posebno čini srećnim jer sam prvi arbitar kojem je to pošlo za rukom. Opuštanja nema, nastavljamo dalje istim tempom jer su sudijske odluke uvek u fokusu, a ja se trudim da ih nemam. Hvala svima onima koji su digli ruku za mene – rekao je Dragan Petrović.
Tri kluba koja slave 100 godina postojanja dobila su odlikovanja FSRS, a to su banjalučki Borac, OFK Polet 1926 (Brod) i teslički Proleter.
Zlatna plaketa Fudbalskog saveza Republike Srpske dodeljena je Milanu Vukadinoviću, načelniku opštine Foča za nesebičnu pomoć i podršku u izgradnji fudbalske infrastrukture. Specijalno priznanje za dugogodišnji rad i doprinos afirmaciji fudbala dobio je Željko Babić iz Srpca, a Konstantin Katana iz Čajniča za nesebičnost i požrtvovanje u popularizaciji fudbala.
Za najboljeg futsalera za 2025. godinu proglašen je Vladimir DŽombić (KMF Brod), dok je najbolja fudbalerka Milena Nikolić (CSKA, Moskva).
Nagrada za životno delo „dr Milan Jelić“ pripala je Stojanu Malbašiću, legendarnom igraču, treneru i funkcioneru fudbalskog kluba Borac, dok je isto priznanje pripalo i posthumno Mladenu Žižoviću, koji je prošle godine proglašen za najboljeg trenera Republike Srpske.
Tanjga: I kum Mihajlović bi bio ponosan
Miroslavu Tanjgi, aktuelnom treneru novosadske Vojvodine pripalo je priznanje Ambasador fudbala Republike Srpske „Mihailo Andrejević Andrejka“ koje mu je uručio Igor Dodik.
-Vezan sam za ovu zemlju, mnogi to ne znaju, moja baka je inače iz Republike Srpske, a i moj veliki prijatelj, kum, je isto poreklom iz Laktaša. Tako da sama ova nagrada je velika odgovornost, velika čast i ja ću se truditi u svakom trenutku da je opravdam i da u svakom trenutku promovišem Republiku Srpsku i fudbal Republike Srpske – rekao je Miroslav Tanjga.
NJegov pokojni kum Siniša Mihajlović bio posthumno odlikovan na „Danu fudbala Republike Srpske“.
-Sigurno bi bio ponosan sada da je s nama. Znam koliko mu je značila Republika Srpska, ovde smo bili nekoliko puta, zajedno smo dolazili i družili se, više inkognitno nego ovako javno, tako da znam koliko bi mu to značilo i normalno, velika je stvar – dodao je Tanjga.
Radujko: Banjaluka me od rođenja vezuje
Specijalno priznanje FSRS za pomoć i dugogodišnju saradnju dobio je i Fudbalski savez Republike Srpske, a Vico Zeljković je zahvalnicu uručio Branku Radujku, generalnom sekretaru FSS.
-Veoma sam ponosan što sam baš u Banjaluci dobio ovakvo jedno priznanje u ime Fudbalskog saveza Srbije. Ovo je grad koji me od rođenja vezuje, ovde je odrastao moj otac i uvek sam rado dolazio, ovde počiva moja baka i stric po kojem nosim ime, imam rođake i prijatelje. Danas kada u fudbalu najviše nedostaje velikih fudbalskih radnika koji vide i nekoliko decenija unapred i koji žele i hoće da menjaju unapređuju modernizuju ovakvo priznanje na dan kada se pominje Miljan Miljanić nosi posebnu težinu i odgovornost za nas. Fudbal je divna, čarobna igra, ali isto tako ozbiljna globalna industrija. Fudbal je takođe, možda, jedna velika ljubav, nekad nas raduje za postignuti gol više, ponekad brine za jedan gol manje, ali je fenomen koji nas povezuje – rekao je Branko Radujko.
Generalni sekretar FS Srbije je dodao i ovo:
-Kao što UEFA kaže: „Mi brinemo o fudbalu“. Brinemo o što boljim uslovima, ifrastrukturi, terenima za mlade igrače, da suđenje bude što bolje i u tom smo smislu ponosni smo na izuzetnu saradnju i prijateljsko koje negujemo sa fudbalskim savezima Republike Srpske i BiH, gospodinom Vicom Zeljkovićem, kao i svim savezima u regionau, odnosno UEFA i FIFA. Prenosim vam pozdrav svima i od Dragana DŽajića, predsednika Saveza, a naša vrata su vam, dragi prijatelji, uvek otvorena. Za sve dobre ideje i za razmenu mišljenja, kao i akcije. Srećan rad i da bude što više uspeha.
Đurić: Ovde sam odrastao
Zlatnom poveljom „Miljan Miljanić“ odlikovan je Aleksandar Đurić iz Singapura, rođeni Dobojlija. NJemu je povelju uručio Siniša Karan, predsednik Republike Srpske.
-Drago mi je da sam se vratio kući i dobio ovu nagradu. Samo ime nagrade govori o velikanu fudbala u celoj našoj fudbalskoj istoriji. Odrastao sam u eri Miljana Miljanića i zaista je neverovatno dobiti ovako priznanje. Životni put me iz ovih krajeva odveo do Azije. I dan-danas radim, volim, živim za fudbal i pokušavam da promovišem naš fudbal u Aziji, ali i da mlađim fudbalerima pokazujem životne puteve – rekao je Aleksandar Đurić u Banjaluci.
Jako dobro je upoznat sa stanjem u ovdašnjem fudbalu iako je daleko od rodnih krajeva…
-Fudbal mnogo napredovao. Fudbal više nije samo sport, sada je biznis. Voleo bih da bude više ulaganja u fudbalske klubove, infrastrukturu koja je potrebna za stadione. Normalno, to je veliki posao koji mora da se uradi, ali za sada je ogroman deo urađen. Vidim da je Borac bio dobar, igrao u Evropi i to je dobro da smo na internacionalnom nivou. Kao čovek odavde, nastojim da dovedem investitore iz Azije u naše krajeve, u naše klubove. To mi je isto velika želja. Razgovaram sa nekim ljudima koji ulažu u fudbal i klubove, da vidim da li to može da se uradi ovde kod nas – dodao je Đurić.
(fsrs.org)