Nenad Nešić:
“Dragi Marinko (Božoviću), brate i prijatelju, i nakon kampanje se treba živjeti, komšijama i prijateljima pogledati u oči. Makar ti znaš, kao i mnogi načelnici SDS-a, da na mene i DNS niti ko može uticati niti pristajemo na pritiske. To je stvar karaktera.
Ne podržavamo mi Željku Cvijanović i Savu Minića zbog ”pritisaka i ucjena” jer oni ne postoje, nego zato što su kredibilni kandidati koji vode odgovornu i državotvornu politiku, što su ljudi koji svaki svoj dan posvete radu za našu Republiku Srpsku. Podržati bilo koga drugog bilo bi kockanje sa Republikom Srpskom, a s otadžbinom se ne kocka.
Ostaj mi zdravo, nastoj do kraja mandata napraviti vrtić i školu u našoj Istočnoj Ilidži jer je to nasušna potreba stanovništva, i zapamti da uvijek prvo treba biti čovjek, komšija i prijatelj, pa tek onda političar!
Božoviću, ja se nikada nisam mijenjao kada je riječ o Republici Srpskoj. Za mene je njen interes bio i ostao prioritet broj jedan. Političke odluke se ne donose prema tome šta će danas ili sutra donijeti koji procenat više, nego prema tome šta dugoročno čuva Republiku Srpsku, njene institucije i njen politički kapacitet.
Za razliku od mene, ti dolaziš iz SDS-a koji godinama koketira sa sarajevskim političkim krugovima. Toliko ste navikli da osluškujete šta će reći sarajevska čaršija da izgleda kao da vam tamo pišu i saopštenja. Kada god treba birati između političkog interesa Republike Srpske i aplauza iz Sarajeva, vi nekako završite na strani čaršije.
I zato nemoj meni držati lekcije o principima. Utisak koji ostavljaš jeste da bi za malo vlasti bio spreman da založiš sve što se politički može založiti, samo da dođeš do nekoliko fotelja.
Moja savjest je mirna. Najbolji dokaz moje političke dosljednosti jeste to što sam isto govorio prije hapšenja, govorim poslije njega i govoriću i ubuduće. Nisam mijenjao ni stavove ni politiku zato što je neko pokušao da me mogu pokušavati da me kriminalizuju, diskredituju i uklone iz političkog života, ali jednu stvar ne mogu promijeniti – moj odnos prema Republici Srpskoj.
A ti, Božoviću, naročito nisi neko ko može meni govoriti o politici, a još manje o strateškim političkim potezima. Za to nije dovoljno izaći pred kamere i izgovoriti nekoliko naučenih rečenica. Potrebni su iskustvo, procjena trenutka, odgovornost i sposobnost da vidiš nekoliko poteza unaprijed. Tome, jednostavno, nisi dorastao.
I to se prepoznaje i bez izborne kampanje.
Možda ti se oči otvore u izbornoj noći.