Ako niste stigli da izvadite sav krompir iz bašte, nema razloga za paniku – ali nije dobro ni ostaviti krtole u zemlji bez provjere vremenskih uslova i stanja biljaka.
Da li krompir može da ostane u zemlji do oktobra zavisi prije svega od sorte, temperature zemljišta, količine padavina i toga da li je nadzemni dio biljke još zelen ili je već potpuno uvenuo.
Kasne sorte mogu duže ostati u zemlji
Vrijeme vađenja krompira nije isto za sve sorte.
Rane sorte se uglavnom vade tokom avgusta, dok se srednje kasne i kasne sorte mogu vaditi tokom septembra. U toplijim krajevima berba kasnih sorti može se produžiti i do početka oktobra, ali samo ako nema mraza i dugotrajnih kiša.
Zato, ako imate više sorti krompira, najprije bi trebalo izvaditi rane i srednje rane sorte. Kasne sorte obično bolje podnose nešto duži ostanak u zemlji.
Mladi krompir je druga priča – on se može vaditi mnogo ranije, čim biljke završe cvjetanje, jer je namijenjen brzoj potrošnji, a ne dugotrajnom čuvanju.
Najveći problem su hladnoća i kiša
Ako krompir ostane u zemlji predugo, najveći rizik predstavljaju niske temperature i višak vlage.
Dugotrajne kiše mogu natopiti zemljište, pa krtole mogu početi da trule ili budu izložene različitim infekcijama. Još veći problem nastaje kada temperatura počne ozbiljno da pada.
Prema preporukama, krompir bi trebalo izvaditi prije nego što se zemljište ohladi ispod oko 5°C, dok temperatura vazduha tokom vađenja ne bi trebalo da bude ispod 10°C. Temperatura oko nule već može oštetiti krtole, a mraz ih može smrznuti i učiniti neprikladnim za dugotrajno skladištenje.
Zato kalendar nije jedini pokazatelj. Mnogo je važnije pratiti stvarno vrijeme u vašem kraju.
Pogledajte šta se dešava sa krompirovom stabljikom
Jedan od najboljih pokazatelja da je krompir spreman za vađenje jeste izgled nadzemnog dijela biljke.
Kada oko dvije trećine lišća i stabljika požuti i osuši se, to je znak da se približava vrijeme vađenja. Ako je lišće još uglavnom zeleno, krtole mogu nastaviti da rastu.
Ukoliko planirate vađenje za nekoliko dana, a biljka je još zelena, nadzemni dio se prema preporukama može pokositi oko 7–10 dana ranije. Time se omogućava brže formiranje čvršće pokožice krtole.
Ako je, međutim, lišće prerano propalo ili postoje znaci plamenjače i drugih bolesti, preporučuje se uklanjanje nadzemnog dijela ranije, otprilike dvije do tri nedjelje prije planiranog vađenja. Biljne ostatke treba ukloniti iz bašte kako bi se smanjila mogućnost prenosa bolesti na krtole.
Kada krompir ipak može ostati u zemlji do oktobra?
Ostavljanje krompira u zemlji do oktobra može biti prihvatljivo kada se poklopi nekoliko povoljnih uslova:
- radi se o srednje kasnoj ili kasnoj sorti;
nadzemni dio biljke je još uglavnom zelen;
zemljište nije natopljeno vodom;
nema dugotrajnih kiša;
nema najavljenih noćnih mrazeva;
temperature su i dalje dovoljno visoke.
Ako je krompir rana sorta, lišće je već potpuno poleglo i osušilo se, a istovremeno počinju hladne kiše ili mrazevi, odlaganje berbe može dovesti do gubitka dijela roda.
Niste sigurni? Iskopajte nekoliko biljaka
Ako ne možete da procijenite da li je pravi trenutak za vađenje, najjednostavniji način je da iskopate nekoliko biljaka i pregledate krtole.
Krompir je spremniji za berbu kada se krtole lako odvajaju od stabljika pod zemljom, a pokožica je dovoljno čvrsta i ne skida se lako pri dodiru.
Ako su krtole zdrave, nisu počele da trule ili se smrzavaju i imaju čvrstu pokožicu, berba može još malo da sačeka ukoliko vremenska prognoza ostaje povoljna.
Kako pravilno izvaditi i osušiti krompir?
Kada odlučite da je vrijeme za berbu, najbolje je izabrati suv i sunčan dan.
Iskopani krompir treba pregledati i razvrstati. Oštećene i sumnjive krtole odvojite od zdravih, a krompir različite veličine možete sortirati posebno.
Zeleni krompir nemojte koristiti za ishranu. Zelenilo nastaje zbog izlaganja svjetlosti i povezano je sa povećanim sadržajem solanina. Takve krtole treba držati odvojeno, dok se zdravi krompiri mogu pripremiti za skladištenje.
Nakon vađenja krompir se može ostaviti nekoliko sati na vazduhu da se prosuši, ali ga ne treba dugo izlagati direktnom suncu.
Koja temperatura je najbolja za čuvanje krompira?
Za početak skladištenja potrebni su nešto topliji i vlažniji uslovi kako bi sitna oštećenja na pokožici zarasla. Nakon toga temperatura se postepeno spušta.
Za dugotrajno čuvanje navode se uslovi od približno 2 do 5°C, uz relativnu vlažnost vazduha od oko 85–95%. Preniska temperatura može dovesti do nakupljanja šećera u krtolama i pojave slatkastog ukusa, dok previsoka temperatura podstiče klijanje.
Krompir ne mora uvijek da bude izvađen čim počne septembar. Kasne sorte mogu ostati u zemlji i do početka oktobra, ali samo ako su vremenski uslovi povoljni.
Najvažnije je pratiti temperaturu, padavine i stanje biljaka. Ako dolaze hladne noći, mrazevi ili višednevne kiše, bolje je ne čekati – jer vlaga i niske temperature mogu ozbiljno ugroziti krtole.
Ako ste u dilemi, iskopajte nekoliko biljaka i provjerite stanje krompira. Čvrsta pokožica, zdrave krtole i povoljna prognoza znak su da još nema potrebe za žurbom.
(agrosavjet.com)