U četvrtak, 8. maja 2025. godine, na dan kada naša Sveta Crkva proslavlja Svetog apostola i jevanđelistu Marka, NJegovo Visokopreosveštenstvo mitropolit zvorničko-tuzlanski gospodin Fotije načalstvovao je Svetom arhijerejskom liturgijom u hramu posvećenom ovom velikom Božjem ugodniku u selu Velika Obarska kraj Bijeljine.
Mitropolit Fotije je u svojoj arhipastirskoj besedi istakao da je Sveti apostol Marko bio veliki misionar i svedok Hristovog Vaskrsenja, koji je Crkvi podario prvo napisano Jevanđelje. Podsetio je da je „hrišćanski život uvek povezan sa krstom, mučeništvom i ispovedanjem vere – bilo krvlju, bilo savešću.“ Pozvao je verni narod da ostanu verni Crkvi, da poučavaju svoju decu u veri i da doprinesu obnavljanju duhovnog života u svojoj parohiji.
Visokopreosvećenog mitropolita u porti hrama dočekao je starešina hrama, protonamesnik Predrag Gavrić, zajedno sa protonamesnikom Mitrom Mlađenovićem, sabratom hrama, kao i sa drugim sveštenicima, đakonima i vernim narodom.
Nakon liturgije, mitropolit Fotije je osveštao slavske darove i prelomio slavski kolač sa ovogodišnjim kumovima slave, Borkom Stajićem i Slađanom Gubićem, koji su kumovali sa svojim porodicama.
Slava hrama, koja je ujedno i seoska slava, i ove godine okupila je veliki broj žitelja Velike Obarske u njihovom svetom hramu, sagrađenom davne 1937. godine. Ova svetinja kroz istoriju je sastradavala sa narodom, ali se, poput naroda, iznova rađala i obnavljala.
Sveta Liturgija i sabranje u slavu apostola Marka protekli su u molitvenom raspoloženju, ljubavi i duhovnoj radosti svih prisutnih.
BESEDA MITROPOLITA FOTIJA
Časni oci, uvažena gospodo, dragi kumovi, draga braćo i sestre, draga deco, srećan današnji praznik – Sveti jevanđelist Marko, hramovna slava ovog svetog hrama.
I u Beogradu slavi naša velika crkva, Markova crkva. Sveti apostol Marko se slavi u našoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali i u drugim pomesnim crkvama, a posebno tamo gde je zasejao jevanđelje Hristovo – u Aleksandriji i celom Egiptu.
On je, kako smo čuli iz žitija i iz samog Jevanđelja, bio učenik apostola Petra i Pavla. NJih dvojicu je pratio na misionarskim putovanjima. Apostola Pavla je pratio na prvom misionarskom putu do Kipra, a kasnije je sa obojicom, i Petrom i Pavlom, bio u Rimu. Tamo je gledao čudesa koja su činili, slušao propovedi i pouke koje su davali. On je sve to zapisao i, po blagoslovu svetog apostola Petra, napisao svoje Jevanđelje.
Jevanđelje po Marku je bilo namenjeno Rimljanima, onima koji su tek ušli u dodir sa hrišćanstvom i verom. Zato on u svom Jevanđelju naglašava Hristova čudesa – kako je isceljivao bolesti, izgonio demone i time svedočio da je On Mesija, Bogočovek, i da ima vlast nad prirodom, nad bolešću i nad smrću.
To je ujedno i prvo napisano Jevanđelje, i najkraće je po obimu, ali bogato dogmatskim značenjem. Glavni lik njegovog Jevanđelja je Hristos kao Mesija i Spasitelj sveta.
Kada je okončao svoju službu pomaganja apostolima Petru i Pavlu, dobio je blagoslov da ide u Aleksandriju i tamo propoveda. Tamo je proveo oko deset godina. Ustanovio je Crkvu u Egiptu – postavio episkope, sveštenike, sve crkvene činove koji su bili potrebni. I tada počinje njegovo mučeništvo za Hrista.
Jednom prilikom, neznabošci u Egiptu su ga uhvatili i vukli po ulicama Aleksandrije, vezanog za repove konja. U tom stradanju mu se javio anđeo, Gospod ga je iscelio i ukrepio da nastavi svoje svedočenje. Ponovo su ga uhvatili, mučili, vređali i on je tako skončao kao mučenik Hristov.Ostao je zapamćen kao onaj koji je posvedočio Hrista pred svim narodima i vladarima – do dana današnjeg.
Simvol njegovog Jevanđelja je lav, jer je počeo svoje Jevanđelje opisom propovedi svetog Jovana Krstitelja u pustinji – a lav je pustinjska životinja i simvol tog glasa koji vapije u pustinji: „Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko!“
Apostola i jevanđelistu Marka poštujemo kao velikog misionara. U njegovoj kući u Jerusalimu okupljali su se prvi hrišćani. On je otvorio svoj dom za Crkvu – zaista vrlinski čovek. Sveti apostol Petar ga je nazivao svojim duhovnim sinom.
Kod nas pravoslavnih Srba slavi se Sveti apostol Marko, ali i svi sveti apostoli koji su prvi postradali za Hrista i pokazali nam put – da nije lako biti hrišćanin. Nije neophodno da svako postrada kao mučenik krvlju – postoji i mučeništvo savesti, kao što je podvig monaha koji žive u pustinji i u bezmolviju, potpuno predani Bogu. Oni su mučenici savesti.
S druge strane, postoje i ljudi koji stradaju za ideju nacije i naroda, za slobodu, i oni se nazivaju etnomučenicima. U svakom slučaju, naša vera je povezana sa krstom, stradanjem i ispovedanjem. Svaki od nas nosi svoj krst – bilo ovako ili onako – ali ga moramo nositi.
Mi se uzdamo u sile Vaskrsenja, koje su uvek veće i jače od stradanja i smrti.
Neka Gospod daruje svako dobro čestitoj dvojici kumova koji su i prošle godine kumovali, i koji će nastaviti da budu primer drugima u ovoj parohiji – a na prvom mestu deci koja dolaze u hram, pevaju i uče pojanje.
Ako Bog da, da ovaj sveti hram bude potpuno obnovljen i da duhovni život ovde cveta.
Živeli! Bog vas blagoslovio i svako vam dobro darovao!
(eparhijazt.com)