Sidikalna organizacija “Vodovoda i kanalizacije” Bijeljina, održala je danas konferenciju za medije kako bi javnost obavijestila o situaciji u kojoj se nalaze radnici ovog preduzeća.
Kako kaže predsjednik Sindikalne organizacije Sandra Budak, događaji na Tematskoj sjednici SG Bijeljina ne umanjuju činjenicu da su radnici “Vodovoda” dočekati najradosniji praznik – praznih novčanika.
“Primili smo januarsku platu u martu i ona je “otišla” samo na izmjerenje dugova, režija. Jako je teško. Evo, ja radim 26 godina, a od toga 24 godine radim platu. Znam da od 230 radnika, sigurno sto radnika su jedini zaposleni u porodici. Dešavalo se, u posljednje vrijeme, da radnici uzmaju neplaćeno odsustvo, jer nemaju novca da naspu benzin. Meni lično je jedan kolega rekao, Sandra ja sam danas došao sa posljednjih 10 maraka u novčaniku, ja moram da uzmem neplaćeno, jer ja nemam kako da dolazim. Isto tako, koleginca sa troje male djece je rekla da je poslala djecu u školu sa 5 maraka. Šta može troje djece da kupi za užinu za 5 maraka, a sutradan će vjerovatno otići i bez tih pet maraka. Jako je teško ljudi, stresno. Mi radnici nismo ni krivi, ni odgovorni za ovo što se dešava u našoj firmi. Mi svi svoj posao obavljamo odgovorno i pošteno. U javnosti mi, često, znamo pročitati neke kritike, ali, čekajte, ko vam donese račun na kućni prag? Ko vam očita taj vodomjer? Ko unese to stanje? Ko vam naplati tu vodu? Koga zovete kad vam se začepi septička jama? Kada treba uraditi novi priključak, jer pravite kuću? Ko u toj firmi obračunava plate, obračunava PDV, rasknjižava sve dokumenta ili uradi analizu vode, kada osjetite da nije u redu? Pa to smo sve mi. I, zamislite, mi koji dolazimo od 7.00 do 15.00 da radimo svoj posao, a živimo na ivici egzistencije. Naša djeca žive željna. I opet, sve ovo što sam vam rekla, je jako teško i strašno, ali najtužnije i najstrašnije je, ima dana, u svakom mjesecu, nekad to bude 4-5, nekad bude bogami 15, da nemamo plaćeno zdravstveno osiguranje. I u tom slučaju, prvoj se meni javljaju radnici, koji su bolesni. I sad vi zamislite kada bolestan kolega ili koleginica treba, sa svojom porodicom, pozitivno da ide ka tom izlečenju, a oni su u još većem problemu i stresu, jer u tom momentu kad treba da prime terapiju, oni nemaju uplaćeno zdravstveno, doprnose. Ili kad dođu porodice, imali smo slučaj dvojice kolega koji su imali zakazane operacije i nisu mogli da izvrše. Na taj dan dođu porodice, pa njih ne interesuje kad neko njima kaže nema para, oni žele svoje supružnike, svoje roditelje, nažalost, i svoju djecu zdrave, oni ne žele da njihova djeca budu gladna, mi ne želimo, svi smo mi u istim problema, svaki radnik”, objasnila je Budak i istakla da tada nije važan nijedan kvar već život i zdravlje i nastavila:
“Ovako javno ću da zamolim, prvo Gradonačelnika, da nam isplati onih 550.000KM što smo rebalansom budžeta dobili, a onda da zamolim skupštinsku većinu, znači cijelu našu Skupštinu, da izglasaju tu cijenu vode, da se na jedan dan, samo, stave u našu kožu, kako je teško biti radnik, roditelj koji ne može da doprinese svojoj porodici i obezbijedi dostojan život. Mi nismo dobili februarsku platu, martovska može da se isplati do 30. aprila. Sad trenutno imamo doprnose, jer su plaćeni januarski doprinosi, februarska plata nije primljena, pa tako da sad se možemo liječiti. Ono što je još strašno, što nam se nikad nije desilo – Nekako smo, uvijek, mogli kredite da uplaćujemo radnicima. Sad smo prvi put došli u situaciju da februarske kredite nismo mogli isplatiti. Prošle sedmice su svim ljudima koji imaju novca na računu, obustave skinute s tekućih računa, ko nije imao novca, kamate su obračunate, a one su tolike gotovo kao pola rate. A pri tome, ja kad sam im uradila platu, ja sam im već tu ratu uzela od ličnog dohotka. Znači, kad prime februarsku platu, primiće umanjenu za taj iznos i još su im banke uzele. Pa to je strahovito. Ono što moram da napomenem je da nas radnike, u ovom momentu, uopšte ne interesuje priča o stečaju. To se stalno pominje. Ne interesuje nas priča da li će “Vodovod” biti prodat. Mi ne znamo da li se “Vodovod” uopšte može prodati, ali, eto, ovih posljednjih dana, stalno neko u “Vodovodu” kaže, znaš, jedan poznati advokat je dobio zadatak da pripremi papire da kupi taj i taj. Prvo, mislim, nisam pravnik, ali mislim da se “Vodovod” tako lako ne može prodat, a ako može, kome je, onda, u interesu da proda “Vodovod” i da uzme taj novac za nešto drugo, a 230 ljudi pošalje na ulicu. A, tek, nas najmanje interesuje, kada nam neko kaže, pa znate moraćete se odreći dvije – tri plate godišnje. Nećemo nijedne da se odreknemo. Od 7.00 do 15.00 dolazimo da radimo svoj posao, završavamo i želimo da smo plaćeni za taj posao”, istakla je Budak.
(bndan.com)