Malo je onih koji priznaju da njihovi kućni ljubimci ulaze u starije doba. Iako neki psi mogu doživeti i preko 15 godina, prosečan životni vek za većinu pasmina kreće se od 10 do 13 godina.
Kako starost napreduje, mogu se pojaviti razne promene u ponašanju. Na primer, stariji psi često postaju glasniji, što može biti znak da su dezorijentisani zbog kognitivne disfunkcije, gubitka čula sluha ili da osećaju bol zbog artritisa, pa je važno da se obave veterinarski pregledi.
Drugi simptomi starosti uključuju anksioznost i strahove, posebno zbog gubitka vida ili sluha, što se može primetiti kroz razdražljivost, bojazan od nepoznatih osoba ili životinja, smanjenu toleranciju na dodir, i češću potrebu za fizičkim kontaktom. Pas je manje sposoban da detektuje pretnje u svom okruženju, što može dovesti do toga da se lakše uplaši nego ranije, zato je važno identifikovati i smanjiti okidače koji izazivaju agresivno ponašanje.
Destruktivno ponašanje, kao što je iznenadno žvakanje predmeta ili kopanja, može biti posledica kognitivnih ili fizičkih tegoba, ali se može ublažiti zaštitom doma i obezbeđivanjem odgovarajućih igračaka za žvakanje.
Ponavljajuće ili kompulzivno ponašanje podrazumeva ponavljanje ritualnih radnji koje nemaju jasnu funkciju ili svrhu. Na primer, kada juri ili se okreće u krug, iznenadno počne da skače, kopa ili gricka vazduh, ili gleda u prazno, što deluje kao da je životinja odsutna. Uzrok može biti medicinske ili kognitivne prirode, ali često je odraz anksioznosti ili unutrašnjeg sukoba.
Problemi sa obavljanjem nužde često ukazuju na medicinske probleme poput smanjene pokretljivosti, problema sa digestivnim organima ili tumora. Stariji psi mogu se često buditi tokom noći, što je posledica potrebe za obavljanjem nužde, straha od razdvajanja ili fizičkog bola.
Iako nema mnogo istraživanja o procesu tugovanja kod životinja, vlasnici sa više pasa dobro znaju da se psi često vežu jedni za druge. Kada su psi odrastali zajedno, dele mnoge životne momente i iskustva, što dodatno pojačava njihov osećaj gubitka u starosti.
Prednosti suživota sa starijim psom
Suživot sa starijim psom donosi brojne prednosti koje obogaćuju život i vlasnika i ljubimca. Evo nekoliko ključnih prednosti:
1. Stariji psi su obično mirniji i manje razigrani, što ih čini idealnim saputnicima za ljude koji traže mirniju atmosferu.
- Stariji psi su često bolje socijalizovani i imaju razvijeniji karakter. Uče se kako da se ponašaju u različitim situacijama, što može rezultirati manje problema u ponašanju u poređenju s mlađim psima.
- Tokom godina provedenih zajedno, stariji psi i njihovi vlasnici često razviju duboku emocionalnu vezu. Stariji psi često traže bliskost i pažnju, što može biti izuzetno ispunjavajuće za vlasnika.
- Stariji psi obično već znaju osnovne komande i pravila kućnog ponašanja, što znači da neće biti potrebe za intenzivnom obukom kao kod štenaca.
- Zbog njihove mirnije prirode, stariji psi često smanjuju nivo stresa kod vlasnika i pružaju utehu u teškim vremenima.
- Stariji psi često pokazuju veliku zahvalnost za ljubav i pažnju koju dobijaju. Njihovi mali gestovi, kao što su mahanje repom ili nežno oslanjanje na vas, mogu biti veoma dirljivi.
- Vlasnici starijih pasa mogu uživati u blagodatima života sa ljubimcem, uključujući niži krvni pritisak i smanjen nivo stresa, što doprinosi opštem zdravlju.
- Suživot sa starijim psom može pomoći vlasnicima da bolje razumeju proces starenja i razviju empatiju prema potrebama starijih životinja.
Uživanje u društvu starijeg psa može biti izuzetno iskustvo koje obogaćuje život na mnogo načina.
(petmagazine.rs)