„Danas učinismo veliko, blagosloveno delo – osvetismo temelje hrama Svetog Nektarija, velikog čudotvorca našeg vremena. Hram postaje dom svetitelja, mesto blagodati, isceljenja i utehe za sve koji mu pristupaju“, poručio je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije prilikom osvećenja temelja buduće crkve u krugu Bolnice „Sveti vračevi“ u Bijeljini. Mitropolit je dodao da „Sveti Nektarije svojim primerom poučava da treba živeti u molitvi, ljubavi i opraštanju“.
NJegovo visokopreosveštenstvo mitropolit Fotije danas je svečano osvetio temelje za novi hram posvećen Svetom Nektariju Eginskom Čudotvorcu, koji će biti podignut u bolničkom krugu kao duhovni oslonac pacijentima, medicinskim radnicima i svima koji traže utehu i molitvenu pomoć.
Mitropolita Fotija je srdačno dočekao direktor Bolnice „Sveti vračevi“ dr Mikajlo Lazić, poželevši mu dobrodošlicu i ističući da je podizanje ovog hrama od velikog značaja za bolnicu i širu zajednicu. Kum temelja bio je dr Aleksandar Janjičić, interventni kardiolog i načelnik Odeljenja za internističke grane.
Usledio je čin osvećenja temelja, nakon čega je mitropolit Fotije uputio molitvene blagoslove rukovodstvu bolnice, medicinskom osoblju i svim prisutnima, naglasivši značaj zajedništva nauke i vere, kao i potrebu da zdravstvene ustanove imaju svoj duhovni centar.
Mitropolit je u nastavku podsetio da će izgradnja hrama Svetog Nektarija predstavljati zajedničko delo svih ljudi dobre volje, ističući da se u budućnosti planira podizanje i hrama Svetog Save u okviru prosvetnog kompleksa u Bijeljini.
Sabranje je završeno molitvenim blagoslovom i blagodarnošću svima koji će svojom ljubavlju i trudom pomoći izgradnju ove nove bijeljinske svetinje.
BESEDA MITROPOLITA FOTIJA
Časni oci, uvažena braćo i sestre, uvaženi gospodine direktore bijeljinske bolnice, uvažena gospodo iz uprave, svi po svojim službama i funkcijama — danas učinismo jedno veliko, blagosloveno delo: osvetismo temelje hrama Svetog Nektarija Eginskog, divnog svetitelja koji je danas poznat u čitavom pravoslavnom svetu.
On je po poreklu Grk. Na početku je služio u Egiptu, u Aleksandrijskoj patrijaršiji. Kada se kao mlad teolog i propovednik pročuo, neki zavidljivi ljudi — ili, kako bismo rekli, „zavidljivci demoni“ — počeli su da šire priču da on želi da postane Aleksandrijski patrijarh i da ima velike ambicije. Tako se stvorila negativna predstava o njemu. Videli su u njemu takmaca, onoga ko želi da zauzme mesto koje mu ne pripada. Zbog toga se povukao i nastavio da drži katihetska predavanja, govoreći ljudima o Crkvi, o veri, o Hristu.
Kada u Egiptu nije bilo mesta za njega, otišao je u Grčku i jedno vreme bio propovednik. Sa blagoslovom je išao iz crkve u crkvu, naročito o praznicima, besedeći na jevanđelja ili druge teme. Kasnije su ga postavili za rektora Rizarijske bogoslovije u Atini. Tu je nekoliko godina radio. Poznato je da je, ako učenici nešto nisu uredili, on sam dolazio da očisti. Nikada ih nije kažnjavao, a kada bi deca napravila neki nestašluk, nalagao bi sebi epitimiju posta i molitve umesto njih.
Bio je čovek velike vrline — retkost u svako vreme. Ali oni koji ga nisu voleli nastavili su da ga napadaju, pa se povukao na ostrvo Eginu, gde je osnovao danas poznati manastir — čuveni ženski manastir, koji je postao veliko sveto mesto.
Već u srednjim godinama primećivao se dar koji je imao — blagodat čudotvorenja i isceljenja. Posebno od vremena kada je došao u svoj manastir na Egini, to je bilo vidljivo svima. Gde bi prošao — menjala se priroda. Pored jedne smokve koja nije rađala, kada bi on seo, ona bi potom počela da rađa. To je preobražaj prirode kakvog biva tamo gde žive sveti ljudi.
Kada se upokojio, posle nekoliko godina pronađene su njegove svete mošti. Tako ga je Bog proslavio — svetim moštima, kao svedočanstvom njegove vere, podviga i ljubavi prema Bogu. Na Eginu je došla gotovo čitava Grčka da se pokloni, pa i oni koji su ga nekada proganjali. Na jednom kamenu napisali su: „Oprosti nam, Vladiko.“ To su pisali i vladike i sveštenici i svetovni ljudi. Sveti Nektarije je opraštao, kao što je uvek i činio.
I mi danas u Bijeljini dobismo temelje ove crkve. Kasnije ćemo je zidati, a Sveti Nektarije će nas podsećati na svoje žitije, molitve, prisustvo i pomoć svima koji vapiju Bogu. Nadamo se da će biti prisutan, kao što biva u svakoj svetinji koja je njemu posvećena — jer hram postaje dom svetitelja.
Treba da se molimo, da imamo njegove ikone, i da se trudimo da mi ne budemo oni koji progone druge, nego da poštujemo Crkvu Božiju, sveštenike, jerarhiju, patrijarha — da živimo u zajednici sa Bogom i narodom.
Želim našem direktoru dr Mikajlu uspeh u vođenju bolnice. Nedavno smo obeležili i slavu Svetih Kozme i Damjana. Ovo će biti naše zajedničko delo i moramo ga podići što pre, pa ćemo zatim pristupiti i drugoj crkvi koju ćemo graditi — hramu Svetog Save, kao prosvetiteljskom delu našeg naroda.
Posla će biti, a mi da se malo podvizavamo, da nam Bog da snage. Živeli, Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao.
(eparhijazt)