Obilne kiše i vlažno vrijeme donijeli su velike probleme ratarima – pšenica je ostala nezaštićena, a najezda leme i prijetnja fuzarioze ugrožavaju prinose i do 70 odsto. Stručnjaci upozoravaju: neophodni su hitni fungicidni i insekticidni tretmani čim vremenski uslovi dozvole.
Kiša pogoduje bolestima i najezdi insekata na pšenici, neophodna blagovremena zaštita.
Kiša zadaje glavobolju ratarima, sprala je insekticide pa je pšenica ostala nezaštićena. Posljednjih deset dana hljebno žito je izložena jakom napadu lisnih ušiju i žitne pijavice, leme, koja može da smanji prinos do 30 odsto.
– Radio sam nekoliko tretmana protiv leme, čijem razmnožavanju pogoduje vlažno i toplo vrijeme, ali nisam zadovoljan. Neke sorte pšenice su osjetljivije, a kiša je učinila svoje i pomrsila nam konce. Nadamo se ljepšem vremenu iduće sedmice kada moramo zaštiti klas i od fuzarioze koja može da pričini štetu od 50 do 70 odsto – kaže za portal InfoBijeljina, poljoprivrednik Nikola Aleksić iz Golog Brda.
Zaštita od fuzarioze najbolji efekat daje kada je pšenica isklasala i u početku cvjetanja, 5 – 10 odsto cvjetova.
– Moja preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da čim budu mogli ući u njive urade fungicidni tretman protiv fuzariuma da se ne bi ponovila 2014. kada je 50 do 70 odsto površina pod pšenicom bilo zaraženo i hljebno zrno zbog velike količine mikotoksina bilo neupotrebljivo. Ratari kada obavljaju fungicidni tretman trebaju istovremeno da dodaju i insekticide da bi smo suzbili širenje leme. Prag štetnosti na ozimim usjevima je deset larvi po metru kvadratnom. Žitna pijavica se razmnožava jako brzo i larve prave veliku štetu – upozorava agronom Srđan Samardžija.
Poljoprivrednicima se preporučuje takođe da folijarno prihrane usjeve kako bi lakše prebrodili temperaturne stresove zbog niskih noćnih i jutarnjih temperatura oviih dana. Zaštita po hektaru od fuzariuma košta od 50 – 80 maraka, a od leme od 10 do 20 maraka.
(infobijeljina.com)