Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagovesti – jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskom kalendaru. Ovaj praznik slavi se 7. aprila (po novom, gregorijanskom kalendaru) i označava trenutak kada se dogodio jedan od najvažnijih događaja u istoriji hrišćanstva – trenutak kada je arhanđel Gavrilo došao Devici Mariji i saopštio joj da će roditi Sina Božjeg – Isusa Hrista.
Običaji i verovanja za Blagovesti
Blagovesti su u našem narodu veoma poštovan praznik, a s njim je povezano mnogo običaja i narodnih verovanja:
Priroda i simbolika
Veruje se da na Blagovesti sve u prirodi oživljava – budi se proleće, ptice počinju da pevaju, a zmije i insekti izlaze iz svojih skrovišta.
Narod kaže: „Blagovesti blagoslov donose“, jer se veruje da sve što se tada radi nosi posebnu snagu.
Rad i zabrane
U nekim krajevima se ne preporučuje raditi teške poslove, posebno ne ručni rad, jer je praznik radostan i posvećen svetlosti.
Loženje vatre i pravljenje buke u nekim delovima Srbije praktikovani su kako bi se oterale zmije i druge štetočine.
Ishrana
Iako se Blagovesti uvek slave tokom Velikog posta, tog dana je dozvoljeno jesti ribu, što je veliki izuzetak i znak radosti praznika.
Molitve i želje
Žene koje žele decu često se na ovaj dan mole Presvetoj Bogorodici za potomstvo.
Takođe, Blagovesti se smatraju idealnim danom za započinjanje nečeg novog, jer se veruje da sve što se tada počne ima dobar ishod.
(danas.rs)