Pas koji se posle šetnje po vrućini samo kratko odmara uglavnom nema razlog za brigu. Ali ako teško ustaje, odbija vodu, ima lepljive desni ili povraća, vreme je za brzu reakciju. Kako prepoznati dehidrataciju kod psa pitanje je koje svaki vlasnik treba da zna, jer gubitak tečnosti može brzo da ugrozi zdravlje ljubimca, naročito leti, kod štenaca, starijih pasa i pasa koji imaju proliv ili povraćaju.
Dehidratacija ne nastaje samo kada pas nema dostupnu vodu. Često je ona posledica drugog problema – stomačnih tegoba, povišene temperature, bolesti bubrega, dijabetesa, pregrevanja ili odbijanja hrane i vode. Zato nije dovoljno samo ponuditi činiju sveže vode i čekati. Potrebno je proceniti opšte stanje psa i na vreme uključiti veterinara.
Šta se dešava kada pas dehidrira
Telo psa stalno gubi tečnost disanjem, mokrenjem, stolicom i preko kože. U normalnim okolnostima pas taj gubitak nadoknađuje pijenjem vode i hranom. Kada unosi premalo tečnosti ili je gubi prebrzo, smanjuje se volumen krvi, cirkulacija postaje slabija, a organi dobijaju manje kiseonika i hranljivih materija.
Blaga dehidratacija može početi neprimetno. Pas je mirniji, manje zainteresovan za igru i možda jednom preskoči obrok. Kod umerene i teške dehidratacije stanje može da se pogorša u toku nekoliko sati, posebno ako su prisutni povraćanje, proliv ili visoka spoljašnja temperatura.
Kako prepoznati dehidrataciju kod psa kod kuće
Nijedan znak sam za sebe nije dovoljan za sigurnu procenu, ali kombinacija simptoma može biti vrlo značajna. Posmatrajte psa u odnosu na njegovo uobičajeno ponašanje: vlasnik najčešće prvi primeti kada ljubimac nije svoj.
Suve i lepljive desni
Zdrave desni psa su uglavnom vlažne, glatke i svetloružičaste, mada pigmentacija kod nekih pasa može biti tamnija. Kod dehidratacije mogu postati suve, lepljive ili zgužvane na dodir. Ako nežno pritisnete desni prstom, mesto bi trebalo brzo da pobeli pa da se vrati u normalnu boju, najčešće za jednu do dve sekunde.
Sporiji povratak boje može ukazivati na slabiju cirkulaciju i razlog je za hitan veterinarski pregled, posebno ako su desni vrlo blede, plavičaste, tamnocrvene ili sivkaste. Boja sluzokože ne govori samo o hidrataciji, pa ovaj znak uvek procenjujte zajedno sa drugim simptomima.
Test elastičnosti kože, uz važnu ogradu
Nežno podignite kožu između lopatica ili na vratu i pustite je. Kod dobro hidriranog psa koža se brzo vraća na mesto. Ako ostane podignuta ili se vraća primetno sporo, pas može biti dehidriran.
Ipak, ovaj test nije potpuno pouzdan kod svakog psa. Kod starijih ljubimaca koža prirodno može biti manje elastična, dok kod gojaznih pasa rezultat može delovati bolji nego što zaista jeste. Štenci i veoma mršavi psi takođe zahtevaju oprezniju procenu. Zato test kože ne treba da bude razlog da zanemarite druge simptome ili odložite odlazak kod veterinara.
Umor, slabost i promenjeno ponašanje
Pas koji je dehidriran može biti neuobičajeno tih, bezvoljan i nezainteresovan za šetnju, igru ili kontakt. Neki psi traže hladno mesto i leže bez želje da ustanu, dok drugi deluju uznemireno, dahću i često menjaju položaj.
Slabost, teturanje, drhtanje, dezorijentisanost ili kolaps nisu znaci za kućno praćenje. To može ukazivati na ozbiljnu dehidrataciju, toplotni udar ili drugo hitno stanje. Odmah krenite u veterinarsku ambulantu, uz prethodni telefonski poziv ako je moguć.
Manje mokrenja i tamniji urin
Ako pas pije malo, može ređe mokriti, a urin može biti tamnožut i jačeg mirisa. Ipak, promene u mokrenju mogu pratiti i bolesti urinarnog trakta, bubrega ili jetre. Posebno obratite pažnju ako pas pokušava da mokri, a izlazi vrlo malo urina ili ne može da mokri – to je hitno stanje koje nije bezbedno čekati.
Uvučene oči, suv nos i ubrzano disanje
Uvučene oči, suvoća oko očiju i gust sekret mogu se javiti kod ozbiljnijeg gubitka tečnosti. Suv nos se često navodi kao znak dehidratacije, ali sam po sebi nije pouzdan. Nos može biti suv nakon spavanja, boravka u klimatizovanoj prostoriji ili zbog individualnih razlika.
Ubrzano disanje i dahtanje mogu biti normalni nakon aktivnosti ili tokom toplog dana, ali ne bi trebalo da traju dugo kada se pas odmori u hladovini. Ako pas i dalje snažno dahće, deluje pregrejano ili mu se stanje pogoršava, tretirajte situaciju kao hitnu.
Kada je rizik od dehidratacije najveći
Letnje vrućine i boravak u automobilu bez adekvatne ventilacije predstavljaju očigledan rizik, ali nisu jedini. Pas može dehidrirati i zimi, ako manje pije zbog hladne vode ili ako ima zdravstveni problem koji povećava gubitak tečnosti.
Najosetljiviji su štenci, jer imaju manje rezerve i mogu brzo izgubiti tečnost kroz proliv. Stariji psi, mali psi, psi sa hroničnim bolestima, kao i brahiocefalične rase poput mopsa, francuskog buldoga i engleskog buldoga, zahtevaju dodatni oprez tokom toplih dana. Njihovo disanje je često otežano i pregrevanje može nastupiti brže.
Rizik je veći i posle intenzivne fizičke aktivnosti, naročito ako pas nije naviknut na duže trčanje ili je šetnja organizovana u najtoplijem delu dana. Voda treba da bude dostupna pre i posle aktivnosti, uz redovne kratke pauze. Ne terajte psa da odjednom popije veliku količinu vode ako je potpuno iscrpljen i dahće – ponudite manje gutljaje, smestite ga na hladnije mesto i pratite stanje.
Šta možete uraditi dok čekate veterinara
Ako je pas pri svesti, može normalno da guta i nema neprekidno povraćanje, ponudite mu svežu vodu u manjim količinama. Ne gurajte mu vodu špricem u usta i ne sipajte tečnost na silu, jer može da se zagrcne ili udahne vodu u pluća.
Sklonite psa sa sunca i iz zagušljive prostorije. Omogućite mu mir, hladovinu i strujanje vazduha. Ako sumnjate na pregrevanje, rashlađujte ga postepeno mlakom, nikako ledenom vodom, posebno po šapama, stomaku i preponama. Ledena kupka može izazvati nagle promene u cirkulaciji i nije dobra prva pomoć.
Nemojte davati ljudske lekove, sportske napitke, slanu vodu, mleko ni domaće mešavine elektrolita bez saveta veterinara. Kod povraćanja i proliva uzrok može biti infekcija, trovanje, strano telo ili ozbiljna bolest, a pogrešan napitak ili odlaganje pregleda mogu dodatno zakomplikovati stanje.
Ako pas povraća, ima proliv ili odbija vodu, zabeležite kada su simptomi počeli, koliko puta su se javili i da li je pas mokrio. Veterinaru će značiti i podatak o mogućem unosu nepoznate hrane, kostiju, hemikalija, lekova ili otrovnih biljaka.
Kada je potreban hitan veterinarski pregled
Ne čekajte sledeći dan ako je pas izrazito malaksao, ne može da ustane, ima uvučene oči, suve ili blede desni, ubrzano diše u mirovanju, odbija vodu ili stalno povraća. Hitno reagujte i kada primetite krv u povraćenom sadržaju ili stolici, jak proliv kod šteneta, sumnju na trovanje, visoku telesnu temperaturu ili znake toplotnog udara.
Veterinar može proceniti stepen dehidratacije pregledom, analizama krvi i urina, a po potrebi dati tečnost potkožno ili intravenski. Kod težih slučajeva infuzija nije samo način da pas dobije vodu – ona pomaže da se stabilizuju cirkulacija i rad organa, dok se istovremeno traži uzrok problema.
Prevencija počinje svakog dana
Čista, sveža voda treba da bude stalno dostupna, naročito ako pas jede granule, boravi napolju ili je aktivan. Tokom toplijih meseci korisno je imati dodatnu posudu s vodom u domu i poneti prenosivu činiju u šetnju. Posudu redovno perite, jer neki psi nerado piju iz ustajale ili zaprljane vode.
Šetnje leti organizujte rano ujutru ili uveče, a dužinu i tempo prilagodite uzrastu, kondiciji, rasi i vremenu. Asfalt može ozbiljno zagrejati šape, a visoka temperatura opteretiti disanje i kod potpuno zdravog psa. Nikada ne ostavljajte ljubimca u parkiranom automobilu, čak ni na nekoliko minuta.
Ako znate koliko vaš pas obično pije, lakše ćete primetiti promenu. Upravo ta svakodnevna pažnja – puna posuda, normalno mokrenje, vedar pogled i uobičajena energija – često je najbolja zaštita od toga da dehidratacija ostane neprimećena predugo.
(petmagazine.rs)