Kunić koji se iznenada otima u rukama ne pokušava da bude „neposlušan”. Najčešće se uplašio, izgubio oslonac ili želi što pre da se vrati na podlogu koju doživljava kao bezbednu. Zato pitanje kako pravilno držati kunića nije važno samo zbog prijatnijeg maženja, već i zbog sprečavanja povreda. Kunići imaju osetljivu kičmu i snažne zadnje noge, pa paničan skok iz naručja može biti opasan i za ljubimca i za osobu koja ga drži.
Mnogi kunići, čak i oni pitomi i privrženi vlasniku, ne vole podizanje. To ne znači da ne uživaju u društvu. Često će rado prići, njuškati ruku, prihvatiti maženje po čelu ili leđima i leći pored vas, ali će se uznemiriti čim izgube tlo pod šapama. Dobar pristup počinje prihvatanjem te razlike.
Zašto je pravilno držanje kunića toliko važno?
Kunić je životinja plena. Njegov instinkt mu govori da gubitak dodira sa podlogom može značiti opasnost. Kada se uplaši, može snažno da se ritne i pokuša da iskoči, čak i ako je trenutak pre toga delovao mirno. Pri tom pokretu postoji rizik od pada, istegnuća, preloma ili povrede kičme.
Posebno je važno nikada ne podizati kunića za uši, kožu na vratu, prednje noge ili samo ispod pazuha. Takav hvat je bolan, nesiguran i ostavlja zadnji deo tela bez oslonca. Kunića ne treba nositi ni kao bebu na leđima, jer taj položaj može izazvati jak stres, a nije bezbedan ni kada životinja miruje.
Najsigurnije je da podizanje bude kratko i samo kada zaista ima svrhu: tokom pregleda, nege, premeštanja u transporter, čišćenja prostora ili davanja terapije po savetu veterinara. Ako kunić može da dođe do vas sam, to je za većinu svakodnevnih situacija bolji izbor.
Kako pravilno držati kunića korak po korak
Pre nego što ga podignete, pripremite prostor. Sedite na pod ili čučnite, naročito ako tek učite tehniku ili je kunić plašljiv. Tako će eventualni pokušaj iskakanja biti manje rizičan. Zatvorite vrata prostorije, sklonite druge ljubimce i zamolite ukućane da ne prilaze naglo.
Priđite kuniću mirno, sa strane ili sprijeda, tako da vas vidi. Nemojte ga hvatati odozgo kao ptica grabljivica. Kratko ga pomazite po čelu ili leđima ako to inače prihvata, a zatim jednom rukom obuhvatite grudni koš odmah iza prednjih nogu. Drugu ruku postavite ispod zadnjeg dela tela tako da čvrsto podupire kukove i zadnje noge.
Kada ga podignete, privucite ga uz svoje telo. Kunić se oseća stabilnije kada mu je celo telo oslonjeno i kada nema prostora da visi ili se okreće. Jednom rukom i dalje pridržavajte njegov zadnji deo, a drugom držite prednji deo tela. Hvat treba da bude siguran, ali bez stiskanja grudnog koša, jer kunići imaju osetljiv respiratorni sistem.
Nosite ga nisko i polako. Ne šetajte po stanu sa kunićem u naručju ako to nije neophodno, posebno ne preko klizavih podova, stepenica ili pored otvorenih vrata. Ako počne da se izvija, ritne ili naglo okreće glavu, ne pokušavajte da ga „nadjačate” čvršćim stezanjem. Spustite se što niže i vratite ga na pod ili drugu stabilnu površinu.
Prilikom spuštanja zadržite oslonac ispod zadnjih nogu sve dok ne osetite da su sve četiri šape na podlozi. Tek tada polako sklonite ruke. Najčešća greška je puštanje kunića čim prednje šape dotaknu pod, dok zadnje noge još vise i životinja može da se propne ili prokliza.
Ako kunić beži od ruku
Jurenje kunića po sobi obično samo povećava strah i otežava sledeći pokušaj. Umesto toga, ograničite mu prostor mirno i bez naglih pokreta. Možete ga navesti da uđe u transporter, kućicu ili kutiju uz pomoć poznate hrane, pa ga zatim prebaciti kada je bezbedno.
Za odlazak kod veterinara transporter je gotovo uvek bolje rešenje od nošenja u rukama. Postavite ga na pod, ostavite otvoren ulaz i, ako vreme dozvoljava, omogućite kuniću da ga upozna pre samog puta. Kod plašljivih ljubimaca često je lakše pažljivo usmeriti kunića u transporter nego ga podizati na silu.
Znakovi da mu je podizanje previše stresno
Neki kunići će se vremenom opustiti uz pažljivo rukovanje, dok drugi nikada neće voleti nošenje. Poštujte njihovu granicu. Uznemiren kunić može ukočeno da se drži, široko otvori oči, ubrzano diše, pokušava da pobegne, snažno udara zadnjim nogama ili se grčevito izvija.
Ponekad će se potpuno umiriti i prestati da se pomera. To nije uvek znak da uživa. Kod životinja plena nepomičnost može biti reakcija straha. Ako je telo napeto, oči širom otvorene, a disanje ubrzano, prekinite postupak čim ga možete bezbedno spustiti.
Vokalizacija je kod kunića ređa nego kod pasa i mačaka, ali cviljenje, režanje ili škrgutanje zubima tokom rukovanja zaslužuju pažnju. Ti znaci mogu govoriti o strahu, ali i o bolu. Ako kunić koji je ranije dozvoljavao dodir odjednom ne želi da ga podignete, proverite da li normalno jede, izbacuje izmet i kreće se. Nagla promena ponašanja može biti prvi signal zdravstvenog problema.
Deca i kunići: pravilo je pod, ne naručje
Deca često žele da zagrle kunića, ali upravo je tu potreban najveći nadzor odraslih. Mlađe dete ne bi trebalo samo da podiže kunića, čak ni kada je ljubimac miran. Ne može pouzdano da proceni kada će se životinja trgnuti, niti da održi pravilan oslonac za zadnje noge.
Bolje je da dete sedne na pod i pusti kunića da mu priđe. Odrasla osoba može pokazati kako se mirno pruža ruka, gde kunići najčešće vole dodir i zašto se ne dira stomak ili zadnji deo tela bez potrebe. Maženje po čelu, između ušiju i uz obraze mnogim kunićima više prija od zagrljaja.
Ako dete želi da učestvuje u nezi, može donositi seno, menjati vodu uz nadzor ili pomagati pri pripremi prostora. Tako gradi odnos sa ljubimcem bez situacije u kojoj bi kunić mogao da se uplaši ili povredi.
Kada treba biti posebno oprezan
Kuniće sa povredom, artritisom, problemima sa ravnotežom, gojaznošću ili oporavkom posle operacije treba podizati samo kada je neophodno i prema uputstvu veterinara. Kod starijih kunića i onih sa bolnim zglobovima čak i uobičajen hvat može izazvati nelagodnost. Ako je potrebna svakodnevna terapija, zamolite veterinara da vam pokaže najbezbedniji položaj baš za vašeg ljubimca.
Oprez je potreban i kod trudnih kunića, vrlo mladih kunića i životinja koje tek stižu u novi dom. Prvih dana cilj nije da kunić nauči da trpi nošenje, već da stekne poverenje. Sedite pored njegovog prostora, govorite tiho i pustite ga da sam odredi tempo približavanja.
Savet veterinara
Hitno se obratite veterinaru ako je kunić nakon pada malaksao, ne oslanja se na nogu, vuče zadnje noge, naginje glavu, teško diše, ne jede ili deluje neuobičajeno povučeno. Ne pokušavajte kod kuće da „namestite” nogu ili kičmu i ne dajte lekove namenjene ljudima. Kod kunića se stanje može brzo pogoršati, a pravovremeni pregled pravi veliku razliku.
Najlepši znak poverenja nije kunić koji mirno sedi u naručju, već onaj koji vam sam prilazi, opušteno jede u vašoj blizini i bira da ostane pored vas. Kada poštujete njegovu potrebu za sigurnim tlom pod šapama, svaki neophodan kontakt biće mirniji i bezbedniji.
(petmagazine.rs)