Posuda za vodu koja je nekoliko dana zaredom prazna mnogo pre večeri zaslužuje pažnju. Pitanje koliko vode treba da pije pas nema jedan isti odgovor za svakog ljubimca, jer unos zavisi od telesne mase, vrste hrane, aktivnosti, temperature i zdravstvenog stanja. Ipak, promenu u navikama pijenja vode ne treba ignorisati – ona je često prvi znak da se u organizmu nešto menja.
Za zdravog odraslog psa voda treba da bude stalno dostupna, sveža i u čistoj posudi. Umesto da ga nagovarate da pije „tačnu“ količinu, pratite njegov uobičajen ritam i znajte kada veća žeđ može biti očekivana, a kada je razlog za poziv veterinaru.
Koliko vode treba da pije pas prema težini?
Kao gruba smernica, zdrav odrasli pas najčešće unese oko 40 do 60 mililitara vode po kilogramu telesne mase dnevno. Pas od 10 kilograma tako prosečno popije približno 400 do 600 mililitara vode, dok psu od 25 kilograma može biti potrebno oko 1 do 1,5 litara.
Ovo nije strogo pravilo niti količina koju treba meriti do poslednjeg mililitra. Pas koji jede vlažnu hranu, kuvane obroke ili mnogo namirnica bogatih vodom može znatno manje piti iz posude, jer deo tečnosti već dobija kroz obrok. Granule, s druge strane, sadrže malo vlage, pa će pas koji se hrani isključivo suvom hranom prirodno češće prilaziti vodi.
Važnije od jedne dnevne brojke jeste da vlasnik zna šta je normalno baš za njegovog psa. Ako pas koji je inače umereno pio vodu odjednom počne da prazni posudu nekoliko puta dnevno, promena je relevantna čak i kada njegova procenjena količina ne deluje dramatično.
Brza orijentacija po telesnoj masi
Za psa od 5 kilograma uobičajen okvir je oko 200 do 300 mililitara dnevno. Psima od 15 kilograma često je potrebno 600 do 900 mililitara, a pas od 30 kilograma može popiti 1,2 do 1,8 litara. Ove vrednosti služe samo kao polazna tačka, posebno leti ili kod aktivnih pasa.
Ne pokušavajte da ograničavate vodu zdravom psu samo zato što vam se čini da je popio više od proseka. Najpre razmislite o okolnostima: da li je bio duže napolju, igrao se s drugim psima, jeo slaniju poslasticu ili je u stanu bilo veoma toplo? Ako nema jasnog objašnjenja, a pojačano pijenje traje, obratite se veterinaru.
Od čega zavisi koliko vode pas pije?
Topao dan i duža šetnja sasvim očekivano povećavaju žeđ. Psi se ne znoje kao ljudi, već se hlade dahtanjem, pa pri višoj temperaturi gube više tečnosti. Voda je zato obavezna na svakom dužem izlasku, izletu, putovanju i boravku u prirodi.
Potrebe su veće i kod štenaca, naročito ako su veoma razigrani, kao i kod kuja koje doje. Stariji psi ponekad piju više zbog promena u organizmu ili bolesti koje su češće u poznijem dobu. I određeni lekovi, posebno kortikosteroidi i neki diuretici, mogu pojačati žeđ i mokrenje. Ako pas prima terapiju, pitajte veterinara da li je takva reakcija očekivana.
Ishrana pravi veliku razliku. Pas na granulama obično pije primetno više nego pas koji dobija konzerviranu hranu. Zato prelazak sa vlažne na suvu hranu može objasniti veću potrošnju vode. Međutim, naglu i veliku promenu ne treba automatski pripisati hrani, posebno ako je prate češće mokrenje, mršavljenje, slabost ili promena apetita.
Kada je pojačana žeđ znak za veterinara?
Pojačano pijenje vode, stručno nazvano polidipsija, može pratiti različita stanja – od prolazne reakcije na vrućinu do bolesti bubrega, šećerne bolesti, poremećaja rada jetre, hormonalnih problema ili infekcije materice kod nesterilisanih kuja.
Naročito je važno reagovati ako pas pije mnogo više nego inače i istovremeno češće mokri, traži da izađe noću, ima „nezgode“ u kući ili mu urin deluje veoma svetlo. Kod nekih pasa javlja se pojačan apetit, a kod drugih gubitak apetita, povraćanje, umor ili mršavljenje.
Hitniji pregled je potreban ako je pas klonuo, povraća, odbija vodu, ima proliv, teško diše, tetura se ili ne može da zadrži vodu koju popije. Kod nesterilisane kuje pojačana žeđ uz malaksalost, povraćanje, uvećan stomak ili iscedak iz vulve može ukazivati na piometru, ozbiljnu infekciju materice koja zahteva brzo lečenje.
Veterinaru će mnogo značiti podatak o tome koliko pas stvarno pije. Ako primetite promenu, dva do tri dana merite količinu vode koju sipate u posudu, uračunajte dopunjavanje i zabeležite koliko je ostalo na kraju dana. Ako u domu živi više ljubimaca, psa možete kratko nadzirati odvojeno kako biste dobili realniju sliku. Ne uskraćujte mu vodu radi merenja.
Kako da pas uvek ima dovoljno vode?
Voda treba da bude dostupna tokom celog dana, na mestu koje pas lako može da dohvati i gde ga niko neće uznemiravati dok pije. U većem stanu ili kući praktično je držati više posuda, naročito ako pas boravi na različitim spratovima ili u dvorištu. Za velike pse birajte stabilne, dovoljno široke posude koje se teško prevrću.
Posudu operite svakog dana, a vodu menjajte najmanje jednom dnevno, češće kada je toplo ili ako u nju upadnu dlake, ostaci hrane i prljavština. Neki psi ne vole vodu koja dugo stoji, dok drugi radije piju iz keramičke, metalne ili staklene posude nego iz plastike. Ako primetite da pas izbegava svoju posudu, probajte drugi materijal i proverite da li je položaj posude udoban.
Tokom leta ne oslanjajte se na jednu veliku količinu vode ostavljenu na suncu. Ona će se brzo zagrejati i zaprljati. U dvorištu obezbedite hlad, više mesta sa vodom i redovno proveravajte posude. U automobilu nikada ne ostavljajte psa bez nadzora, čak ni uz vodu – temperatura u vozilu može opasno brzo porasti.
Na šetnju ponesite vodu i sklopivu činiju ili bočicu prilagođenu psima. Nudite manje količine u pauzama, posebno nakon trčanja i igre. Pas koji je zadihan ne mora odmah popiti veliku količinu odjednom. Kratka pauza, hladovina i nekoliko gutljaja često su bolji izbor.
Može li pas popiti previše vode?
Može, iako je to ređe od dehidratacije. Prebrzo ispijanje veoma velike količine vode može poremetiti ravnotežu elektrolita u organizmu. Rizik je veći kod pasa koji se dugo igraju vodom, plivaju, hvataju mlaz iz creva ili opsesivno piju bez prekida.
Znakovi mogućeg trovanja vodom mogu biti nadut stomak, nemir, mučnina, povraćanje, pospanost, teturanje, dezorijentisanost ili grčevi. To je hitno stanje i zahteva odlazak veterinaru. Ne uskraćujte psu vodu nakon aktivnosti, ali sprečite neprekidno gutanje velikih količina tokom igre u vodi i pravite mirne pauze.
Kako prepoznati dehidrataciju kod psa?
Dehidratacija se najčešće javlja kada pas izgubi mnogo tečnosti povraćanjem, prolivom, visokom temperaturom ili pregrevanjem, a ne uspe da je nadoknadi. Desni mogu biti suve ili lepljive, pas može biti malaksao, oči mogu delovati upalo, a koža se pri nežnom podizanju na vratu sporije vraća na mesto. Ipak, ovaj „test kože“ nije pouzdan kod svakog psa, posebno kod štenaca, gojaznih i starijih ljubimaca.
Ako pas odbija vodu, povraća nakon pijenja ili ima proliv uz slabost, nemojte čekati da se stanje popravi samo od sebe. Veterinar procenjuje stepen dehidratacije i, kada je potrebno, nadoknađuje tečnost bezbedno i pod nadzorom.
Voda nije samo dodatak obroku, već osnovna dnevna potreba psa. Čista posuda, praćenje njegovih navika i brza reakcija na naglu promenu jednostavni su koraci koji mogu sačuvati zdravlje vašeg ljubimca.
(petmagazine.rs)