– „Veoma je važno da naša deca idu na veronauku i da uče svoju istoriju – ali pravu istoriju, a ne neku izmišljenu, nego istinitu istoriju našeg Pravoslavlja i Svetosavlja”, poručio je danas iz Amajlija NJegovo visokopreosveštenstvo mitropolit zvorničko-tuzlanski g. Fotije.
U svojoj nadahnutoj arhipastirskoj besedi, mitropolit je ukazao na značaj sveštenika kao duhovnih junaka koji, uz naše velike pretke i kosovske vitezove, kroz vekove čuvaju srpski narod.
Poseban akcenat stavljen je na važnost očuvanja srpskog sela i povratka zemlji, pri čemu je Mitropolit povukao paralelu sa iskustvom iz Nemačke, naglasivši da bogati ljudi na Zapadu biraju život izvan gradskog okruženja. On je pozvao verni narod da obnavlja svoje očevine, održava imanja i barem vikendom dovodi decu u zdravu seosku sredinu, kako bismo svi zajedno ostali Srbi pravoslavne vere.
Povod za ovu pastirsku posetu i veliku duhovnu radost bilo je liturgijsko sabranje u Nedelju drugu po Pedesetnici, 14. juna 2026. godine, kada naša Sveta crkva proslavlja Sve svete koji su u zemlji srpskoj prosijali, a posebno Prepodobnog Justina Ćelijskog. Tim povodom, mitropolit Fotije je služio Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu u Amajlijama kod Bijeljine.
Prethodno je, u porti hrama, upriličen svečani doček za visokopreosvećenog mitropolita Fotija. Dragog arhipastira dočekao je nadležni paroh, protojerej Zoran Radulović, zajedno sa arhijerejskim namesnikom bijeljinskim, protojerejem-stavroforom LJubom Bogdanovićem; protojerejem Nemanjom Erakom, sekretarom Eparhije zvorničko-tuzlanske; protođakonom Lazarom Ilićem i mnogobrojnim vernim narodom koji se sabrao pod svodovima ove svetinje.
U nastavku donosimo integralni tekst cele besede mitropolita Fotija:
Draga braćo i sestre, srećan praznik Prepodobnog Justina! Juče sam napisao jednu pesmu povodom njegovog praznika. Danas je u manastiru Ćelije veliko sabranje episkopa i ta pesma će biti i tamo pročitana.
Evo, posle šest meseci oporavka, vraćam se polako redovnom služenju. Danas smo bili ovde u Amajlijama i, hvala Bogu, nekako sam izdržao. Bog i NJegova blagodat ukrepljuju, i sada počinjem ponovo da služim po čitavoj Eparhiji, od nedelje do nedelje, od praznika do praznika. U svakom slučaju, radujem se.
Ja sam u kontaktu sa ocem Zoranom, vašim sveštenikom, i interesujem se za ovdašnja dešavanja. Ovde sve lepo izgleda. Napreduje duhovni život, a postoji jedinstvo i dobra organizacija u crkvenom odboru. Možemo samo reći: Napred, i nastavite da se trudite sa vašim Romanijcem koji sve nosi i bori se! Imamo ljude sa Romanije koji su pravi junaci. On je duhovni junak. Sveštenici su duhovni junaci, a imamo i junake koji su se borili na Kosovu polju i u raznim drugim bitkama, što je takođe bilo presudno da bi se očuvao naš narod.Isto tako je važno da deca idu na veronauku, da uče svoju istoriju – ali pravu istoriju, a ne neku izmišljenu – pravu istoriju našeg Pravoslavlja i Svetosavlja. Da uče o Svetom Savi, Svetom Simeonu Mirotočivom, o Svetom vladiki Nikolaju i mnogim drugim svetiteljima iz našeg naroda koji su bili divni ljudi, veliki graditelji, propovednici i stradalnici za svoj narod. Videli ste u Beogradu veliku bistu Stefana Nemanje sa mačem, zato što je on bio veliki župan. On je u srednjem veku proširio Srbiju i napravio jednu moćnu državu. Nakon toga se povukao u manastir Studenicu, gde je postao monah, a posle nekoliko godina otišao je kod svoga sina Svetog Save na Svetu Goru. Oni su tamo podigli manastir Hilandar za buduća srpska pokolenja, za večnost, da bi Srbi imali svoju svetinju na Svetoj Gori.
Sve su to naši veliki preci. Nama mlađima ostaje da se na njih ugledamo – bilo po graditeljstvu, bilo po bogoslovlju, po dobrim delima koja su činili, ili po molitvi i postu – a oni su činili sve to zajedno.
Eto, drago mi je što sam danas došao ovde. Upoznao sam vašeg predsednika crkvenog odbora koji radi na putevima. Sada čekamo početak gradnje auto-puta od Bijeljine do Brčkog, a već je pri kraju deonica od Kuzmina do Bijeljine. To će biti velika stvar za ovaj kraj. Bićemo odlično povezani sa Beogradom i Novim Sadom. To znači da će ovaj kraj biti u centru pažnje investitora i industrije, a Semberija ima i veliki poljoprivredni potencijal. Hrana je danas, kao što je uvek i bila, glavni faktor. Samo da se ljudi vrate svojoj zemlji, da nam omladina ne beži sa sela. Verujte, mnogo je bolje živeti na selu nego u gradu.
Ja sam dve godine bio na postdiplomskim studijama u Nemačkoj i tamo niko od bogatih Nemaca ne živi u gradu, konkretno u Nirnbergu gde sam ja boravio. Svi žive izvan grada u divnim kućama, a u gradu imaju samo kancelariju svoje firme i slično. U gradu uglavnom ne žive zbog zagađenja i mnogih drugih razloga. Tako da svako od vas ko ima kuću na selu, a živi u gradu, treba da obnovi tu kuću i održava imanje. Odvedite decu tamo da se igraju, barem vikendom.
Eto, to je ono što sam hteo da kažem. Da vas ne bih previše zadržavao, raduje me što smo se videli, viđaćemo se, ako Bog da, i ubuduće, i borićemo se da ostanemo Srbi pravoslavne vere, kako smo to kroz vekove i bili. Živeli, Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao!
(Eparhija ZT)