Firma “Smartmatik BH“ d.o.o. Sarajevo izabrana je za najpovoljnijeg ponuđača za nabavku opreme za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića, odlučeno je na sjednici Centralne izborne komisije BiH.
Za ovu odluku glasalo je 6 članova, a samo Vlado Rogić je bio protiv.
CIK planira dodijeliti ugovor od 74.527.455,84 KM bez PDV-a na 4 godine.
Ponude su otvorene 2. februara, a CIK je imao rok od 15 dana da odluči o najpovoljnijem ponuđaču.
Finansijski najpovoljnija ponuda na tenderu nije bila ponuda grupacije sa “Smartmatikom” na čelu. Žalbe su dozvoljene u roku od 10 dana.
Četiri ponude bile u trci
Podsjećamo, u trci za višemilionski posao sa CIK-om bile su četiri ponude. Osim pomenute firme “Smartmatik” ponude su dostavili i Bijeljinski “Provis”, sarajevska “Artko grupa”, te banjalučki “Planet soft”.
Pomenuti “Provis” ponudio je da će posao odraditi u roku od 180 dana za 104.110.500 KM plus PDV.
Drugopomenuta ponuda – “Artko grupe” – iznosila je 79.791.281 KM bez PDV-a, uz rok od 170 dana.
Najnižu ponudu dostavila je firma “Planet soft” iz Banjaluke, a ona je iznosila 57.707.261 KM, uz obećanje da će posao završiti za “svega” 90 dana. U ponudi su uz banjalučku kompaniju učestvovali i “Kor” iz Sarajeva, “Katarina” iz Mostara te južnokorejska kompanija “Miru Sistems”.
Sama sjednica CIK-a bila je ispunjena nesuglasicama upravo zbog toga što je izabrana ponuda koja nije bila najniža, ali i prethodnih žalbi na kompletan postupak.
Član Vlado Rogić čak je rekao da je postupak izbora nevaljan i nezakonit – jer su prvo izabrali jednog ponuđača, pa promijenili odluku, te da je više puta izmijenjen zapisnik Komisije za provođenje postupka javne nabavke.
On je tvrdio da je “Planetsoft” tokom postupka imao najnižu ponudu te da “su dokazali da nije neprirodno niska cijena…”.
Ostali članovi uporno su ponavljali da je CIK usamljen u ovom postupku kad su u pitanju institucije BiH.
Tvrdili su, što je od samog početka i jasno, da su im samo “eksterni saradnici pomogli”.
Čak je Ahmet Šantić u jednom momentu rekao da bi trebali što manje pričati, i priznao da su pogaženi rokovi. Požalio se i on kako nisu imali podršku domaćih političara, ali se pohvalio podrškom stranaca.
“Možda bi bilo najbolje da se što manje govori… Nikome ne priječim da da svoje mišljenje… Kod ovako složene nabavke… Nemam izbora da se opredijelim za kompaniju koja je relevantna (između ove dvije kompanije)… Cijena, rok isporuke… Jesmo li to sve ispunili, da li je komisija odgovorila, da li smo mi uspjeli da odgovorimo na njihov zahtjev…? Vidjećemo… Ako smo nešto i nezakonito uradili, imamo i taj drugostepeni organ… Sigurno je prioritet da idemo u rokovima koje smo već pogazili. Posebno uz politiku koja nas ne podržava… Uspjeli smo da dođemo do ove faze uz pomoć prijatelja iz međunarodne zajednice…”, rekao je.
I tu dolazimo do poente cijelog ovog postupka. On je sproveden po želji stranaca, prije svega OHR-a. Ali, preko leđa građana BiH, odnosno njihovim milionima.
Ispunjenje želja Kristijana Šmita
Još od prošle godine CIK je bio uporan u nabavci ovih skenera, a sve po željama Nijemca Kristijana Šmita.
Uprkos brojnim žalbama ponuđača i tvrdnjama da tender nije u skladu sa javnim nabavkama, Komisija je nastavljala sa svojom namjerom, iako ni sami nisu znali šta oni žele.
To je jednom prilikom čak i priznao Suad Arnautović član CIK-a.
“Kad se završi čitava ova aktivnost, da napravimo jedan kraći program edukacije, prije svega naših članova CIK-a, naših uposlenika i tako dalje sa suštinom te, da tako kažem, te tenderske dokumentacije, šta mi sve tamo tražimo, da u nekom narednom periodu idemo s tom edukacijom, s upoznavanjem, sa diseminacijom tog cijelog procesa, jer se radi o jako obimnoj dokumentaciji koja u mnogim stvarima je nepoznata široj javnosti”, još u decembru je rekao Arnautović i tako priznao da nemaju pojma na šta bi da potroše silne milione narodnog novca.
A kada govorimo o ispunjenju želja Šmita, član CIK-a Željko Bakalar se “hvalio” da imaju podršku “međunarodne zajednice”, ali i osuo paljbu po domaćim institucijama.
“Nažalost, mi smo usamljeni kao institucija. Imamo podršku velikog dijela međunarodne zajednice, nemamo podršku države, nemamo podršku Parlamenta, nemamo razumijevanje Savjeta ministara. Uglavnom, u ovome smo sami”, rekao je tada Bakalar, a gotovo isto se moglo čuti i na današnjoj sjednici.
Od samog početka jasno je bilo da je Kristijan Šmit bio onaj koji je najviše želio da se ovi skeneri nabave, pa čak i uz kršenje procedura. To dokazuju i njegove odluke, prije svega klauzula kojom za potrebe CIK-a odobrenje finansija može da potpisuje zamjenik ministra bez odobrenja ministra finansija.