Osim ako nemaju urođenu manu, određenu bolest ili nisu pretrpeli traumu koja utiče na vid, psi uglavnom imaju veoma dobar vid. Međutim, to što dobro vide ne znači da svet doživljavaju na isti način kao mi.
Iako je dugo vladalo mišljenje da psi svet posmatraju isključivo crno-belo, to zapravo nije tačno. Njihov vid jeste drugačiji od ljudskog, ali nije potpuno lišen boja.
Šta je slepilo za boje?
Slepilo za boje, poznato i kao poremećaj raspoznavanja boja, stanje je u kojem osoba ne može da razlikuje određene boje na uobičajen način. Važno je naglasiti da slepilo za boje nije isto što i ahromatopsija, stanje kod kog osoba vidi isključivo crnu, belu i nijanse sive.
Da bismo normalno opažali boje, u oku moraju postojati najmanje tri vrste posebnih fotoreceptora, takozvani čepići. Kada se svetlost odbije od nekog objekta, ona ulazi u oko i aktivira ove receptore, koji zatim šalju signal mozgu kako bi on „protumačio“ boju koju vidimo.
Kod osoba sa slepilom za boje, jedna ili više vrsta čepića nedostaje ili ne funkcioniše pravilno. Zbog toga mozak ne dobija potpune informacije o svetlosti, pa određene boje izgledaju drugačije ili se uopšte ne razlikuju međusobno.
Koje boje psi mogu da vide?
Za razliku od ljudi koji imaju tri vrste čunjeva (fotoreceptora zaduženih za prepoznavanje boja), psi imaju samo dve. Zbog toga njihov spektar boja nije tako bogat i raznovrstan kao naš, ali to nikako ne znači da svet vide crno-belo.
Psi razlikuju nijanse plave i žute, kao i prelaze između bele, sive i braon. Međutim, crvenu i zelenu boju ne opažaju na isti način kao ljudi. Te boje njima deluju kao različite nijanse braonkaste ili sivkaste.
U praksi to znači da crvena igračka na zelenoj travi vašem psu neće biti toliko uočljiva koliko bi bila plava ili žuta.
Zato je pri izboru loptice, frizbija ili druge igračke bolje opredeliti se za plave i žute tonove. Te boje pas vidi jasnije i prirodnije, pa su mu samim tim i privlačnije. To je jedan od razloga zašto su žute teniske loptice toliko popularne među vlasnicima pasa jer se u psećem vidnom spektru lakše izdvajaju iz okoline.
Noćni vid kod pasa
Iako su čunjići zaslužni za raspoznavanje boja i finih detalja, za snalaženje u mraku presudnu ulogu imaju drugi delovi oka.
U mrežnjači psa nalaze se štapići, fotoreceptori koji su mnogo brojniji od čunjića. Oni su zaduženi za percepciju svetlosti i senki, odnosno za procenu osvetljenosti prostora. Zahvaljujući njima, pas može da:
- Vidi bolje u uslovima slabog osvetljenja
- Lakše proceni veličinu i oblik predmeta
- Ima šire periferno vidno polje
Pošto psi imaju znatno više štapića nego čunjića, njihov noćni vid je razvijeniji od sposobnosti raspoznavanja boja.
Dodatnu prednost im daje i poseban sloj oka koji se zove tapetum lucidum. On se nalazi iza mrežnjače i reflektuje svetlost koja uđe u oko, praktično joj daje „drugu šansu“ da bude registrovana. Upravo zbog toga pseće oči svetlucaju u mraku kada ih obasja svetlost.
Ljudi nemaju ovaj sloj, ali ga imaju mnoge druge životinje, poput mačaka i nekih divljih sisara, što im omogućava znatno bolju orijentaciju u sumrak i noćnim uslovima.
Oštrina vida kod pasa
Iako psi imaju izuzetno razvijen noćni vid, njihova oštrina vida nije jednaka ljudskoj. Dok se za prosečnog čoveka kaže da ima vid 20/20 (što se smatra standardnom, normalnom oštrinom), tipična oštrina vida psa iznosi oko 20/75.
Šta to zapravo znači u praksi?
Ako osoba može jasno da uoči detalje nekog objekta sa udaljenosti od oko 23 metara, pas bi morao da se približi na otprilike 6 metara da bi video iste te detalje sa sličnom jasnoćom. Drugim rečima, psi vide „mekše“ i manje oštro nego ljudi.
Međutim, to ne znači da je njihov vid lošiji, samo je drugačije prilagođen. Iako ne razlikuju toliko boja i nemaju istu oštrinu vida kao mi, psi imaju daleko bolju sposobnost snalaženja u mraku i detektovanja pokreta, što je kroz evoluciju bilo ključno za opstanak.
Dakle, naše oči možda jesu preciznije u dnevnim uslovima, ali pseće oči su optimizovane za ono što je njima najvažnije, kretanje, lov i orijentaciju u slabom svetlu.
(petmagazine.rs)